Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

О легендарном гајдашу из родопског краја Дафу Трендафилову – с љубављу и усхићењем

Фотографија: лична архива

Стогодишњица рођења Дафа Трендафилова / 17.01.1919 - 4.12.2010/ је један од повода да изразимо своју захвалност за светли траг који је он оставио. Његова музика одмах осваја душу и одводи нас у прелепу планину Родопи. Мелодије и кола Дафа Трендафилова су прави обрасци самосвојног гајдашког стила. Дафо Трендафилов је признат за доајена „старе школе“ родопских каба гајди, које су карактеристичне само за овај крај Бугарске. За живота музичар је био иницијатор празника везаних за њему омиљени инструмент - гајде.

Дафо Трендафилов је рођен у селу Гела. У својој 14. години до миле воље свирао је по ливадама када је изводио стадо на испашу. Права срећа за младог музичара било је да има своје гајде које је израдио велики мајстор Тодор Шишков из села Солишта, са којима је свирао до краја свог живота. Био је чести гост локалних сабора и свадби. Дафо Трендафилов је први професор каба гајди прве генерације дечака примљених у Националну школу фолклорних уметности у селу Широка лака. Била је то изванредна шанса за младе таленте да савладају танчине свирања на овом нашем старом инструменту. Педагошким радом гајдаш се бавио више од 20 година. Суоснивач је фолклорног ансамбла у свом родном селу чији је руководилац био Манол Радичев. Дафо Трендафилов је учествовао на бројним музичким манифестацијама као што су сабори народне музике у Рожену и Копривштици /где је наступао као солиста и као члан чувеног оркестра „100 каба гајди“. Био је почасни председник жирија надсвиравања гајдаша у селу Гела. Поред свега довде речног он је био и признати мајстор за израду гајди многе од којих су данас власништво странаца љубитеља бугарског фолклора. Драге успомене о свом познатом оцу прича његова ћерка Стефка Иванова:

За нас је био диван човек, а за остале - човек широког кроја. Постоји једна фотографија која га најбоље приказује – на њој је он раширених руку, а у једној држи гајде. Никада није одбио молбу да засвира. Свирао је без обзира на то да ли ће га слушати 2 или 20 лица. У село Гела су неки људи долазили специјално због њега – да га чују и виде. Једном су код нас дошле 2-3 породице а кад је мој отац почео да свира, сви су стали на ноге и сузе су им кренуле низ лице – као да су слушали нашу химну. Да га виде и чују долазиле су и групе из Пампорова. Он је много волео своје гајде и са њим је обишао пола Европе. Када није био код куће, моја мајка га је замењивала у пољопривредном раду, а наравно помагали су сви присутни чланови породице. Имали смо обичај да се на празник после вечери ухватимо у коло у нашем дворишту а ако нам оно којим случајем постане тесно одлазили смо на ливаду и тамо настављали весеље. Једном су у село Гела дошле пријатељске породице. Решили смо да се попнемо на Карлак (друго име врха Орфеј који је други по величини у Родопима). „Градски људи“ су стигли до средине пута, а мој муж и тата, који је тада имао 70 година, већ су били на врху. Тамо смо на хоризонту видели две фигуре а у даљини се чуо моћан звук гајди. После ми је отац рекао: „Хтео сам да мало свирам тамо одакле сам кренуо.“ Као дете он је прво свирао на свирали, потом на малом кавалу а на крају је овце изводио на испашу, горе у планину, под звуцима гајди. Био је изванредан човек…

Планирано је свечано обележавање 100-годишњице рођења Дафа Трендафилова за време надсвиравања гајдаша у селу Гела које се по традицији одржава на Илиндан. Родбина легендарног бугарског гајдаша се нада да ће до тада из штампе изаћи биографска књига о њему коју је написала његова ћерка Величка Стаменова. Књига садржи породичне успомене и фотографије.

Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

У Јамболу се наставља традиција фестивала маскенбала „Кукерландија“

Овогодишње, 25. по реду издање фестивала „Кукерландија“ првобитно је требало да траје четири дана – од 14. до 17. марта, али је због кончине Патријарха бугарског Неофита један део програма отказан, саопштила је Општина Јамбол. Данас ће више од 3.000..

објављено 17.3.24. 07.30

Конушенски народни оркестар Николе Илијева

Данас свој 80. рођендан слави један од најпознатијих кларинетиста у Бугарској – Никола Илијев. Рођен 7. марта 1944. године у асеновградском селу Конуш, он је одрастао у музичкој породици – његова мајка пева народне песме, а већина рођака свира на..

објављено 7.3.24. 10.48

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност

Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..

објављено 1.3.24. 05.30