Која је цена слободе и који је пут који је Бугарска прошла до свог Ослобођења од турске владавине 1878. године? Одговоре на ова питања откривамо у објављеним у светској штампи чланцима у заштити Бугара након Априлског устанка из 1876. године. Приче – њих скоро 3.000 - многих новинара, писаца, познатих личности и научника о масакру којем је подвргнуто бугарско становништво после устанка, појавиле су се у више од 200 новина. Уочи националног празника Бугарске 3. марта, нека од тих историјских и емотивних сведочанстава представљена су у документарној изложби насловљеној „Гласови у подршку слободи“ која је приређена у фоајеу Обласне управе у граду Добричу, а уз садејство Регионалног историјског музеја.

Оно што су Бугари урадили за време Априлског устанка уздрмало је Европу – подсећа Надежда Иванова из Регионалног историјског музеја у Добричу. – Њихова самопожртвованост изазвала је код слободоумњака жељу да категорично изјаве да тај напаћени народ на Балкану не заслужује сличну судбину.

У књижевном фонду музеја у Добричу чувају се сведочанства америчког новинара Јануариуса Магахана после покоља у Батаку: Мало је суза било у тој свеопштој жалости. Била је то сува, тешка, очајничка патња. Извор суза је био осушен пре више недеља, али је прилив туге и беде био већи него икада и тражио је да нађе одушак без њихове помоћи… Тужни плач жена и деце је нас пратио свугде где смо ишли. Верујем да више никада нећу чути јаук њихових удружених гласова, плач који се дизао до небеса.

Управо та писма дописника Daily News-асу натералабританског политичара Вилијама Гледстона да позове широку јавност: Оно што се дешава у Бугарској доказује потребу од уједињених европских држава. Приведимо крају империјe-убицe. Ућуткајмо фанатизме и деспотизме.

Против геноцида над Бугарима су се изјаснили и Гарибалди, Тургењев, Виктор Иго и Жил Верн. А руски дипломата у Турској, кнез Алексеј Церетели, који је био сведок догађаја и дубоког очаја Бугара, подвукао је: Спас може да дође само споља. Треба ли да говоримо да се Бугари уздају само у руског цара и православну Русију.

Поред гласова свих тих истакнутих личности се чује и глас великог Достојевског:

Познато је да упоређују његов глас са звоном који узбуњено алармира о свему што се овде дешава – настављагђа Иванова. – Многи велики мислиоци и људи левичарских схватања – сви су били на страни Бугара. Одјек је допро и са оне стране океана, а када су новинари, војни аташеи и представници различитих држава дошли у Бугарску, ране Априлског устанка још увек су биле свеже.

По речима Надежде Иванове те се ране још памте, јер су то најдраже жртве које је бугарски народ дао у име толико велике и узвишене ствари каква је слобода.

Данас многи научници и историчари споре, а и млади људи који долазе у музеј постављају питање: Ако сада треба да станемо под заставе једне опште револуције, колико би људи жртвовало своје најдраже за слободу? Можда је наша изложба управо покушај да провоцирамо посетиоце да размисле о слободи. Веома често слободу узимамо здраво за готово, а она је извојевана по цену огромних жртава. Људи су се одрекли личног и светог како би кренули у име опште добробити.

Документарна изложба у Добричу ће бити отворена за посетиоце до краја априла, када ћемо обележити 143 године од Априлског устанка.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: dobrich.government.bg