Која је цена слободе и који је пут који је Бугарска прошла до свог Ослобођења од турске владавине 1878. године? Одговоре на ова питања откривамо у објављеним у светској штампи чланцима у заштити Бугара након Априлског устанка из 1876. године. Приче – њих скоро 3.000 - многих новинара, писаца, познатих личности и научника о масакру којем је подвргнуто бугарско становништво после устанка, појавиле су се у више од 200 новина. Уочи националног празника Бугарске 3. марта, нека од тих историјских и емотивних сведочанстава представљена су у документарној изложби насловљеној „Гласови у подршку слободи“ која је приређена у фоајеу Обласне управе у граду Добричу, а уз садејство Регионалног историјског музеја.
Оно што су Бугари урадили за време Априлског устанка уздрмало је Европу – подсећа Надежда Иванова из Регионалног историјског музеја у Добричу. – Њихова самопожртвованост изазвала је код слободоумњака жељу да категорично изјаве да тај напаћени народ на Балкану не заслужује сличну судбину.
У књижевном фонду музеја у Добричу чувају се сведочанства америчког новинара Јануариуса Магахана после покоља у Батаку: Мало је суза било у тој свеопштој жалости. Била је то сува, тешка, очајничка патња. Извор суза је био осушен пре више недеља, али је прилив туге и беде био већи него икада и тражио је да нађе одушак без њихове помоћи… Тужни плач жена и деце је нас пратио свугде где смо ишли. Верујем да више никада нећу чути јаук њихових удружених гласова, плач који се дизао до небеса.
Управо та писма дописника Daily News-асу натералабританског политичара Вилијама Гледстона да позове широку јавност: Оно што се дешава у Бугарској доказује потребу од уједињених европских држава. Приведимо крају империјe-убицe. Ућуткајмо фанатизме и деспотизме.
Против геноцида над Бугарима су се изјаснили и Гарибалди, Тургењев, Виктор Иго и Жил Верн. А руски дипломата у Турској, кнез Алексеј Церетели, који је био сведок догађаја и дубоког очаја Бугара, подвукао је: Спас може да дође само споља. Треба ли да говоримо да се Бугари уздају само у руског цара и православну Русију.
Поред гласова свих тих истакнутих личности се чује и глас великог Достојевског:
Познато је да упоређују његов глас са звоном који узбуњено алармира о свему што се овде дешава – настављагђа Иванова. – Многи велики мислиоци и људи левичарских схватања – сви су били на страни Бугара. Одјек је допро и са оне стране океана, а када су новинари, војни аташеи и представници различитих држава дошли у Бугарску, ране Априлског устанка још увек су биле свеже.
По речима Надежде Иванове те се ране још памте, јер су то најдраже жртве које је бугарски народ дао у име толико велике и узвишене ствари каква је слобода.
Данас многи научници и историчари споре, а и млади људи који долазе у музеј постављају питање: Ако сада треба да станемо под заставе једне опште револуције, колико би људи жртвовало своје најдраже за слободу? Можда је наша изложба управо покушај да провоцирамо посетиоце да размисле о слободи. Веома често слободу узимамо здраво за готово, а она је извојевана по цену огромних жртава. Људи су се одрекли личног и светог како би кренули у име опште добробити.
Документарна изложба у Добричу ће бити отворена за посетиоце до краја априла, када ћемо обележити 143 године од Априлског устанка.
Превод: Александра Ливен
Фотографије: dobrich.government.bg
Сваке године у суботу која пада уочи великог хришћанског празника Духови, Црква обележава друге по реду Задушнице у години, у народу познате као „Черешове“ („Трешњине“ – на бугарском череша је трешња) задушнице због тога што се увек поклапају са сезоном..
После вишечасовног састанка, Свети синод је изабрао тројицу митрополита који су кандидати за новог бугарског патријарха. Реч је о митрополиту ловешком Гавриилу, митрополиту врачанском Григорију и митрополиту видинском Даниилу. Према Статуту БПЦ, изабрани..
Скоро сто експоната из трезора Историјског музеја „Искра“ у Казанлаку биће приказано на међународној изложби скупоцених артефаката из трачког доба у Музеју „Пол Гети“ у Лос Анђелесу крајем године, саопштила је Општина Казанлак на својој Фејсбук страници...
Бугарска православна црква и њени верници 20. јула славе успомену на старозаветног пророка Илију. О поштовању нашег народа према овом богоугоднику сведочи..