Прошле године, ступањем на снагу Споразума о пријатељству, добросуседским односима и сарадњи између Бугарске и Северне Македоније, две суседне балканске земље су гурнуле у страну неке од историјских спорова и сумња, а створиле су претпоставке за нов подстрек економској сарадњи. Према подацима Националног завода за статистику, тренутно укупни обим робне размене између Бугарске и Северне Македоније износи око 700 млн евра годишње, а циљ је да се достигне 1 млрд евра.

Снажан подстрек интензивирању сарадње дала је прва седница Међувладине бугарско-македонске комисије за трговинско-економску сарадњу која се одржала прошле недеље у Скопљу. С бугарске стране је седницом председавао министар саобраћаја, информационих технологија и веза Росен Жељасков. На челу делегације Северне Македоније био је министар економије Крешник Бектеши, али су у разговорима учествовали и други министри, у зависности од разматраних тема. Током дводневног заседања Комисије посебна пажња је посвећена саобраћајној инфраструктури и везама између две земље јер је данас, парадоксално, да две суседне европске земље не буду ваздушно и железнички повезане. Поготово када је реч о два веома блиска народа који деле заједничку историју и једну веру – православље. Бугарска је земља чланица НАТО и ЕУ, а Северна Македонија, која је по броју становника три пута мања од Бугарске, улаже велике напоре како би је примили у чланство поменуте организације. Дакле, оне имају далеко више заједничких ствари него проблема који их раздвајају а сви историјски и савремени политички, културни и економски услови за продубљивање веза две земље су већ остварени.

Једна од главних тема дводневног заседања у Скопљу била је железничка веза између две земље у контексту паневропског саобраћајног коридора №8, који треба да повеже бугарску црноморску обалу с италијанском обалом Јадранског мора преко Северне Македоније и Албаније. Успостављање ове везе је од посебног економског значаја за све земље учеснице на пројекту, посебно у контексту европских перспектива Албаније и Северне Македоније. У току преговора у Скопљу постало је јасно да ће директна железничка линија између две престонице бити уведена негде око 2025. године а очекује се да она буде брза. Софија рачуна да ће јој ЕУ обезбедити финансирање у износу од 400 млн евра, а Скопље је спремно да уложи сличан износ. Путовање од Софије до Скопља ће трајати око сат времена, обећао је бугарски ресорни министар. Биће отворене сезонске авио-линије између Софије и Скопља, Варне и Охрида, с индицијом да касније постану редовне линије.

Две суседне земље су заинтересоване и за повезивање својих гасних система. Ова тема је веома важна за Бугарску с обзиром на то да она улаже велике напоре како би диверзификовала изворе и руте испорука и изградила међународно гасно чвориште на обали Црног мора које ће снабдевати гасом све земље централне и источне Европе. Исто тако није искључено да Северна Македонија учествује у изградњи друге нуклеарне централе у Белену. Добра вест за бројне македонске и бугарске туристе је да ће ускоро цене роминг услуга бити знатно смањене, а до 2022. године оне неће премашивати цене мобилних услуга у свакој од земаља. Мешовита бугарско-македонска комисија је размотрила и друге сфере економске сарадње од узајамног интереса а очекује се да ће наредних месеци бити потписани одговарајући двострани споразуми и уговори. У априлу ће бити одржана заједничка седница влада Бугарске и Северне Македоније на којој ће бити донете конкретне мере за продубљивање билатералне сарадње. А само дан након што је завршено заседање Комисије у Скопљу, Електропривреде Бугарске, Северне Македоније и Албаније потписале су Меморандум о сарадњи и узајамној помоћи.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова