Бунтовник, блузер, гитариста и пре свега човек великог срца – то би била визиткарта Васила Георгијева познатијег као Васко Крпката (или на српском – Васко Закрпа). Његово оружје је песма. Преко својих текстова Васко Крпката је увек био и остаје друштвено ангажован. Преко њих изражава своје мисли, свој бунт против свега што лишава човека слободе и права на избор. Блуз је музика кроз коју могу да испричам све – често каже музичар. Он је међу људима који су умногоме допринели великим политичким и друштвеним променама у Бугарској пре 30 година. Тада је (1989. године) Васко Крпката створио „Подуене блуз бенд“. 2. марта, следеће године Бенд је на челу са Васком одржао свој први концерт и не другде него у затвору. Отада до данас група је издала 18 албума. Поводом 30 година постојања састава издата је дупла плоча на којој су све његове најпознатије и најбоље песме. Догађај ће бити прослављен 24. априла великим концертом у спортској сали „Универзијада“ у Софији. Васко је за учешће у концерту позвао свих 25 музичара који су током година свирали у „Подуене блуз бенду“. Спремно је и 8 нових песама које би требало да се на нашем музичком тржишту појаве на албуму под насловом „Блуз БГ“. У фебруару (од 8. до 17) Васко Крпката је одржао неколико концерата у Аустралији и на Новом Зеланду.
Веома сам срећан што Бугари у свету постају све сложнији – каже он. – Имају своје клубове у којима се окупљају, све више ствари раде заједно, више једни другима помажу. У Аустралију и Нови Зеланд сам отишао на позив Орлина Мирчева који је прошле године организовао и моју турнеју по САД. У Аделаиди, једном од градова у којима сам сада свирао, састао сам се са потомцима првих Бугара који су се тамо настанили – били су вртлари. Било је то 20. година минулог века. Године 1949. они су тамо створили први бугарски дом културе. Циљ је био обезбедити место у којем би се окупљали Бугари, који су се преселили у ову далеку земљу. Сада њихови рођаци причају нешто архаичнији бугарски језик. Био сам веома узбуђен. Иако су рођени у Аустралији и више немају везу са Бугарском, они и даље говоре наш језик и поштују наше традиције. Тамо сам свирао на једном бугарском фестивалу – звао се Bulgarian Festival „Здравей“ (Bulgarian Festival „Здраво“).
На моје концерте су долазили интелигентни људи који показују интересовање за Бугарску и дешавања у њој. Звали су ме у своје куће и тако сам имао прилику да видим шта их заиста занима, узбуђује…, колико су искрени и колико је носталгија велика упркос свему што они поседују (материјалном и нематеријалном). Један невероватан Бугарин је у Аделаиди отворио џез клуб. Свирао сам још у Бризбејну, Сиднеју и Мелбурну (у Аустралији) и у главном граду Новог Зеланда – Велингтону.
Превод: Албена Џерманова
„50 годинa магије“ – то је за певача Орлина Горанова његов живот на сцени. То је и назив његове турнеје, која је обишла велике градове Бугарске, а завршиће се 19. новембра концертним спектаклом у сали број 1 Националног дворца културе у Софији...
Он се бави једном од најзанимљивијих професија. Његово лице је познато широм света, а људи га обично виде како свира на Страдиваријусовој виолини. Гост Радио Бугарске је Рајнер Хонек, концертмајстор чувеног оркестра Бечке филхармоније. Виртуозни..
Група „Канела“ (у преводу Цимет) је позната годинама, али је 2022. постава формације обновљена и снимилaje своју прву песму „Вила”. Уследиле су нумере „Увек“, „Цвеће“ и „Прстен“, која се више од месец дана задржала на топ-листи бугарске поп и рок..