15. марта 1848. године избила је Мађарска револуција за независност, један од најзначајнијих догађаја из новије историје Европе. Из тог разлога на тај дан Мађарска обележава свој национални празник.

Револуција је завршена 4. октобра 1849. године. Главна фигура и њен вођа био је Лајош Кошут, правник рођен у племићкој породици, новинар и револуционар, а у то време министар финансија Мађарске. Кошут је био изврстан беседник који је пленио присталице револуције својим ватреним говорима. Као министар финансија успео је да уведе валуту мађарски форинт, а прикупио је довољно средстава за наоружање војске. Стога не треба да нас чуди чињеница да је Лајош Кошут проглашен за једног од најутицајнијих политичара 19. века. Многе његове политичке визије су се временом обистиниле. Подсетимо на Кошутов план Дунавске конфедерације (Савеза подунавских земаља) што је у великој мери наговестило стварање различитих европских заједница, укључујући и ЕУ, каже Станимира Ангелова, историчар и кустос Музеј куће Лајоша Кошута у граду Шумену. Музеј који је основан пре 70 година једина је институција такве врсте код нас која је названа по некој страној личности.

Кошут, који је приморан да напусти земљу након што је револуција угушена, упутио је писма 15 председника. Једино турски султан му је одговорио и позвао га је да му буде гост, заједно с пратњом у чијем су саставу генерали, капетани и редови из његове војске. Прва Кошутова станица је град Видин.

Али је на крају изабрао Шумен који је био део фортификационог система Османског царства на Балкану и самим тим добро заштићен гарнизонски град, наставила је Станимира Ангелова. Кошут је у Шумен стигао заједно с 1.500 миграната. Смештен је у кући Хаџи Димитракија Хаџи Панева, који је у то време био председник бугарске хришћанске општине у граду. У суседним кућама су настањени чланови његове пратње. Султан је свима понудио дужности у државној управи и војсци. Неки од њих су прихватили његову понуду и постали су капетани и генерали у војсци царства. Остали је требало да бирају – да остану у царству или оду. Они који су одлучили да напусте земљу, добили су извесну суму новца како би покрили трошкове путовања. Кошут је кратко боравио у Шумену. Аустрија је почела да врши притисак на Османско царство тражећи његово изручење. Након неуспелог покушаја напада, Лајош Кошут је отишао у Кутахју, град у Малој Азији. Тада су му америчке власти послале позив што је означило почетак једног дугог путовања. Прва станица му је Велика Британија, а потом су САД, где је обишао многе градове на позив политичара, држао ватрене говоре на језику који је научио читајући дела Шекспира. Свугде у САД је мађарски револуционар дочекан почастима, баш како и доликује једном борцу за слободу и демократију. Абрахам Линколн је лично исказао своје усхићење његовим делом и личности. У Италији, где је најдуже боравио, спријатељио се с филозофом и револуционаром Ђузепеом Мацинијем.

Кућа у којој је Кошут живео током свог боравка у Шумену данас је претворена у музеј његовог дела и Мађарске револуције из 1848. године.

Овај музеј је посебан. Он је културни центар две земље, споменик бугарско-мађарском пријатељству, прича Станимира Ангелова. Шумен је други град, после Софије, у којем је 1926. године основано Бугарско-мађарско удружење. Група ентузијаста открила је занимљиве чињенице о Лајошу Кошуту, Мађарима и Пољацима који су с њим дошли. Године 1933. је свечано постављена спомен-плоча на кући у којој је живео у Шумену. Специјално за ову прилику допутовала је делегација из Мађарске. Улице града – од железничке станице до куће, биле су преплављене људима. Покренута је иницијатива за откуп куће и њено преуређење у музеј. Али су власници одбијали да је продају. Тек 1949. године отворен је Музеј бугарско-мађарског пријатељства који је везан за живот и дело мађарског револуционара Лајоша Кошута. За Мађаре је Шумен својеврсна престоница мађарске културе у Бугарској. Већ деценијама мађарске групе долазе као на ходочашће. Није занемарив и број посетилаца из Бугарске и других земаља, рекла је гђа Ангелова.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова