Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Фриц Цвики – проналазач тамне материје и супернових – родом из Бугарске

Један од најеминентнијих астронома и астрофизичара свих времена чије име заувек остаје везано за звезде, рођен је у Бугарској на самом измаку 19. столећа. 14. фебруара 1898. г. у матичну књигу рођених града Варне уписано је мушко новорођенче под именом Приц Ф Цвики, али погрешно исписивање имена од стране матичара није га омело да постане проналазач чија су открића задивила цео свет.

Прве године живота Фриц Цвики је провео у родном граду, а касније га је отац послао код својих родитеља у место Молис у Швајцарској. Швајцарац Фридолин Цвики, који се у Варни успешно бавио трговином металима, сањао је да једног дана син крене његовим стопама. Младић се међутим занимао за науку и дипломирао је експерименталну физику на Швајцарском савезном политехничком институту. У међувремену је добио Рокфелерову стипендију и 1920. г. емигрирао у САД где је радио на престижном Калифорнијском технолошком институту, где је остао до краја живота. У Америку је Фриц Цвики пренео један од првих т.зв. Шмитових телескопа, захваљујући чијем великом видном пољу имао прилике да посматра далеке ројеве галаксија и на тој основи дође до феноменалних открића.

У истраживањима тих ројева Цвики је користио теорему виријала за израчунавање њихове масе – прича Венцислав Димитров са Института за астрономију при Бугарској академији наука (БАН). – Он је доказао да је укупна маса галаксија различитија од масе звезда у њима (небеских тела која зраче сопственом светлошћу, а која можемо посматрати помоћу телескопа). Дотле се сматрало да је маса галаксије једнака збиру масе свих звезда у њој. Из Цвикијевог истраживања је постало јасно да је у галаксији присутна и друга маса која није светлећа, те према томе није видљива. Фриц Цвики ју је назвао “тамна материја”.

15. јануара 1934. г. часопис „Physical Review“ објавио је резиме презентације Фрица Цвикија и његовог сарадника Валтера Бадеа, која важи за једног од најдалековидијих написа у историји физике и астрономије. У њему се први пут помињу супернове и неутронске звезде.

Фриц Цвики (здесна) и Валтер Баде
Када масивне звезде истроше своје залихе водоника, долази крај њиховог еволутивног развоја и наступа његова последња фаза – гравитациони колапс услед којег настају супернове – наставља своју причу астроном. – То је заправо звездана експлозија током које се избацује огромна енергија и у околном простору појављује окозвездани материјал. У доба Фрица Цвикија биле су познате једино т.зв. нове звезде, а за њих се знало да могу до више милиона пута повећати свој сјај  као последица процеса који су се у њима одвијали. У оним годинама тек што је био откривен неутрон (раним 30. годинама 20. века), а Цвики је закључио да је могуће да се приликом свог гравитационог колапса масивна звезда претвори у неутронску звезду, пролазећи при томе кроз фазу супернове. Тао је научник увео и термин “неутронска звезда”.


За изузетна открића која су претекла своје време и која су у потпуности схваћена и даље развијена деценијама касније, Фриц Цвики је од тадашњег америчког председника Харија Трумана добио председничку медаљу слободе. Добитник је и златне медаље Британског краљевског астрономског друштва. Поред тога што је био суперталентован научник за Цвикија кажу да је био срдачан човек, познати добротвор. Био је противник производње и коришћења нуклеарног горива. Фриц Цвики је овај свет напустио када му је било 75 година и само спомен-плоча на фасади његове породичне куће у Варни данас подсећа да је овде рођен један човек који се сврстава међу најсветлије умове човечанства. 


Зашто се о њему не говори више у Бугарској, стварно немам појма
– с недоумицом каже Венцислав Димитров. – Фриц Цвики је прослављени астроном и научник уопште и премда није Бугарин, он је рођен у Бугарској и овде провео својих првих седам година живота – најважнијих у развоју сваког појединца. Наравно да га ми, астрономи, одлично знамо, јер када радимо у области супернових, тамне материје, галаксија, увек се ослањамо на његова открића, теорије и хипотезе.

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: лична архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Преко 30 врста азалеја цвета у Ботаничкој башти у Софији

Врата тропског стакленика Ботаничке баште Бугарске академије наука у Софији биће отворена сваког дана између 10 и 16 часова у периоду од 16. до 26. јануара. Део јединствене збирке од преко 30 врста азалеја, које су тренутно пуном цвату,  чине  и..

објављено 16.1.25. 07.30
 Александра Петкова

Бугарска ученица представила свој научни рад на церемонији доделе Нобелових награда у Стокхолму

Ученица дванаестог разреда из Бугарске, Александра Петкова, нашла се међу 20 младих из целог света са признатим достигнућима, који су имали прилику да представе свој научни рад током церемоније уручења Нобелових награда у Стокхолму, објавило је..

објављено 14.1.25. 17.40

Роми прослављају Василицу – Нову годину по старом календару

Роми данас обележавају Василицу, познату и као Васиљевдан или Банго Васил (у преводу „Хроми Василије“), која се назива и ромском Новом годином, саопштено је из Фондације „Амалипе“. Према традицији, празник се слави три дана, почевши од ноћи између 13. и..

објављено 14.1.25. 07.25