Један од најеминентнијих астронома и астрофизичара свих времена чије име заувек остаје везано за звезде, рођен је у Бугарској на самом измаку 19. столећа. 14. фебруара 1898. г. у матичну књигу рођених града Варне уписано је мушко новорођенче под именом Приц Ф Цвики, али погрешно исписивање имена од стране матичара није га омело да постане проналазач чија су открића задивила цео свет.

Прве године живота Фриц Цвики је провео у родном граду, а касније га је отац послао код својих родитеља у место Молис у Швајцарској. Швајцарац Фридолин Цвики, који се у Варни успешно бавио трговином металима, сањао је да једног дана син крене његовим стопама. Младић се међутим занимао за науку и дипломирао је експерименталну физику на Швајцарском савезном политехничком институту. У међувремену је добио Рокфелерову стипендију и 1920. г. емигрирао у САД где је радио на престижном Калифорнијском технолошком институту, где је остао до краја живота. У Америку је Фриц Цвики пренео један од првих т.зв. Шмитових телескопа, захваљујући чијем великом видном пољу имао прилике да посматра далеке ројеве галаксија и на тој основи дође до феноменалних открића.

У истраживањима тих ројева Цвики је користио теорему виријала за израчунавање њихове масе – прича Венцислав Димитров са Института за астрономију при Бугарској академији наука (БАН). – Он је доказао да је укупна маса галаксија различитија од масе звезда у њима (небеских тела која зраче сопственом светлошћу, а која можемо посматрати помоћу телескопа). Дотле се сматрало да је маса галаксије једнака збиру масе свих звезда у њој. Из Цвикијевог истраживања је постало јасно да је у галаксији присутна и друга маса која није светлећа, те према томе није видљива. Фриц Цвики ју је назвао “тамна материја”.

15. јануара 1934. г. часопис „Physical Review“ објавио је резиме презентације Фрица Цвикија и његовог сарадника Валтера Бадеа, која важи за једног од најдалековидијих написа у историји физике и астрономије. У њему се први пут помињу супернове и неутронске звезде.

Када масивне звезде истроше своје залихе водоника, долази крај њиховог еволутивног развоја и наступа његова последња фаза – гравитациони колапс услед којег настају супернове – наставља своју причу астроном. – То је заправо звездана експлозија током које се избацује огромна енергија и у околном простору појављује окозвездани материјал. У доба Фрица Цвикија биле су познате једино т.зв. нове звезде, а за њих се знало да могу до више милиона пута повећати свој сјај  као последица процеса који су се у њима одвијали. У оним годинама тек што је био откривен неутрон (раним 30. годинама 20. века), а Цвики је закључио да је могуће да се приликом свог гравитационог колапса масивна звезда претвори у неутронску звезду, пролазећи при томе кроз фазу супернове. Тао је научник увео и термин “неутронска звезда”.

За изузетна открића која су претекла своје време и која су у потпуности схваћена и даље развијена деценијама касније, Фриц Цвики је од тадашњег америчког председника Харија Трумана добио председничку медаљу слободе. Добитник је и златне медаље Британског краљевског астрономског друштва. Поред тога што је био суперталентован научник за Цвикија кажу да је био срдачан човек, познати добротвор. Био је противник производње и коришћења нуклеарног горива. Фриц Цвики је овај свет напустио када му је било 75 година и само спомен-плоча на фасади његове породичне куће у Варни данас подсећа да је овде рођен један човек који се сврстава међу најсветлије умове човечанства. 

Зашто се о њему не говори више у Бугарској, стварно немам појма – с недоумицом каже Венцислав Димитров. – Фриц Цвики је прослављени астроном и научник уопште и премда није Бугарин, он је рођен у Бугарској и овде провео својих првих седам година живота – најважнијих у развоју сваког појединца. Наравно да га ми, астрономи, одлично знамо, јер када радимо у области супернових, тамне материје, галаксија, увек се ослањамо на његова открића, теорије и хипотезе.

Фотографије: лична архива