Римска Colonia Flavia Pacis Deultensium, или Деултум најстарија је римска колонија на бугарском поднебљу. Основана је почетком 70. година I века, одмах после Јудејског рата. Данас успомену на ту колонију чува Национални археолошки резерват „Деултум-Дебелт“ у покрајини села Дебелт, општина Средец, у југоисточној Бугарској. Колонија је основана на ушћу данашње реке Средецка, која се уливала у Бургаски залив.
О томе како и зашто је колонија подигнута управо на овом месту прича археолог Красимира Костова, директор резервата:
"Колонија има само делимично стратешки значај. Њен циљ је био да игра улогу навигационе конекције између Дунавског и Малоазијског лимеса. Оснивање колоније повезује се са војним ветеранима Осме Аугустовске легије, који су након пензионисања добили земљу код данашњег села Дебелт да је обрађују".
Досељени ветерани имали су високи статус и били су ослобођени плаћања директних пореза у Римском царству. Колонија је била потчињена цару Рима. По томе се одликује од осталих градова у провинцији Тракија. Претпоставља се да је то место детаљно истражено много пре њеног оснивања.
Све је започело изградњом две централне улице – Декуманус Максимус (у правцу Исток – Запад) и Кардо Максимус (у правцу Север – Југ). Онда је одређено и место главне капије римског града и развијена урбана структура. Град је имао врсни систем канализације.
"У другој половини II и почетком III века колонија је брзо расла и забележила свој процват. То је и доба када је она добила право ковања властитог новца", – наставља своју причу Красимира Костова.
Међу истраженим објектима на територији резервата су терме, које су биле веома важне у свакодневици Римљана:
"Реч је о огромној јавној згради која је заузимала површину две инсуле. Терме су изузетно занимљиве као место где се одвијао социјални живот колоније, – објашњава археолог. – Пре подне су их посећивале жене, после подне – мушкарци. Осим за купање, Римљани су одлазили тамо да се друже, да се разоноде".
Међу истраженим објектима резервата је и огромна јавна зграда у којој је пронађена бронзана глава кипа цара Септимија Севера, који је био постављен специјално за његову посету колонији 195. године. Претпоставља се да је град посетила и породица цара Филипа Арабљанина. "На постољима пронађених у истој згради бронзаних кипова видни су посветни натписи Филипа Арабљанина, његовог сина и суприге, – прича даље Красимира Костова. Спроведена су сондажна истраживања северне куле тврђаве рановизантијског града Девелт, који је у IV веку постао епископско средиште. То је био трећи по величини град у провинцији Хемимонт. У другој половини V века, после бројних најезда Гота, а нешто касније и Хуна, изграђен је нови бедем града. Он се сузио, јер се и његово становништво осипало".
На територији која је 1988. године проглашена археолошким резерватом, можете видети још пуно занимљивих налаза.
"Овде се налази заштитни зид импресивних димензија, познат као „Еркезија“ – врло добро сачувана граница између Бугарске и Византије после 812. године, након освајања те територије од кана Крума. Приликом потписивања мировног уговора између Бугарске и Византије за време владавине кана Омуртага дошло је до промене границе и јужно од реке, на територији где се данас налази фабрика „Промет Стиил“, изграђена је средњовековна византијска царина, а недалеко од ње – средњовековна црква. Данас може да се види само средњовековна црква, у којој се чувала архива царине. Подсетимо да се у оно доба Бугарска простирала на огромној територији. На пример, тада је Пешта била бугарска. Претпоставља се да је 864. године у средњовековној цркви крштен кнез Борис I Михаило".
У резервату могу да се виде и остаци рановизантијске тврђаве која се у IX – X веку претворила у средњовековни Девелт. Живот се са подручја римског града пренео јужно од реке, у ту малу тврђаву, сходно уговору између Бугарске и Византије. А на локалитету античког града се појавио бугарски гарнизон. Девелт је као насеље функционисао до краја XIII века, мада и на новом месту. После доласка Османлија, оно се преместило на локацију северног дела савременог села Дебелт и постепено претворило у аграрно. 1881. године браћа Шкорпил су утврдила да се ту налазе руине древне колоније Деултум.
Фотографиjе: лична архива
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано учешће Бугарске у Првом светском рату (1914–1918). Историчари овај документ описују као „још једну..
Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је један од Светих Седмочисленика – ученика Свете браће Ћирила и Методија, првоучитеља Бугара. Након..
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..