Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Нетрадиционална ускршња јаја у изради бугарских мајсторица

Јаја су незаобилазни симбол Ускрса – најсветлијег хришћанског празника. Препорађају се некадашње технологије „писања” јаја, појављују се нове, а веште руке бугарских мајсторица неуморно стварају и свако јаје претварају у уметничко дело. У свом раду оне користе природне љуске и друге најразноразније материјале.

Мира Петкова израђује јаја са сликама светаца. Основа је на бази керамике а одозго се веома пажљиво додају и други материјали. У свом раду она користи акрилну боју, фолију или станиол, самосушећу теракоту. Каже да саме технике нису сложене, али је потребно време да се материјал осуши, као и да је од посебног значаја избор слике. Највише времена захтева израда рељефних орнамената који наглашавају лик свеца.


Кад човек верује у Бога, припрема је потребна са верске тачке гледишта и тада се све то може стварати. Не знам да ли би атеисту тај посао пошао за руком
– сматра Мира Петкова и наглашава:– Није реч о иконама, али ко жели може да их освешта у цркви. Задовољство ми је да израђујем та јаја. Због различитих детаља свако од њих је јединствено.

Ускршња јаја Љубомире Заркове рађају се бод по бод.

Везана јаја су леп акценат Ускршњег украса и прикладан поклон за нама драге људе – каже Љубомира Заркова. – Најчешћи су класични мотиви за Ускрс – јаја, гранчице врбе, пилићи, паћићи, зећићи, цвеће, а у последње време и традиционални вез наших бака.


Јаја израђена применом ове технике представљају ручни вез монтиран на стиропорну подлогу. Извезени леп мотив ставља се на предњу страну док је задња страна резервисана за цвеће или неки други дезен, након чега се јаје украшава тракама, машнама, цвећем, лептирима. По речима Љубомире најтежи посао је обликовање јајета и „истезање“ панаме да не буде набора и да се тачно центрира, како би све добро изгледало.

Цветислава Лозанова је декоратор а временом је савладала довољно различитих техника које развија и комбинује. Као резултат настају јаја која фасцинирају стваралачком уобразиљом.

Цртам претежно на дрвеним јајима, али највише волим природну љуску која је прелепа гравирана и тада су, по мени, јаја дивна – каже Цветислава Лозанова. – Кад припремим основу почињем да цртам, гравирам, моделујем, правим декупаж. Користим само материјал на водној основи, често импровизујем. Међутим, кад гравирам, морам да претходно добро размислим о самом моделу и техници коју бих применила, јер само тако могу да добијем жељени финални резултат.


На скоро готово јаје наноси се лак да би изгледало као да је од порцелана - са глатком површином и дубином „слике“, а поједини елементи се наглашавају контурима.

Росица Русева ускршња јаја израђује техником сувог пуста или другим речима – специјалном иглом и вуном. Она се најчешће примењује у изради накита и украсних предмета. Често се као подлога користи стиропор да би облик јајета био што правилнији, али није обавезно.


Користим чисту бугарску вуну
– прецизира Росица Русева. – Ради се специјалном иглом. Већина идеја рађа се сама у процесу рада. А тајна пустованих јаја је у великој жељи, љубави и стрпљењу.

Стваралачки поглед претвара ускршња јаја у лепе и оригиналне дизајнерске сувенире, у лепу успомену која остаје и радује нас више година.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: лична архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Снимак са изложбе

„Архитектонске приче старе Софије” кроз објектив особа са менталним потешкоћама

Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..

објављено 1.11.24. 07.15

Бугарска у будућности – регионални технолошки центар

Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..

објављено 31.10.24. 12.15

Покренута петиција за проглашење првог морског резервата у Бугарској

Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..

објављено 31.10.24. 07.30