На Дан Ботева и палих за слободу Бугарске водимо вас у његову кућу у граду Калоферу, која је пре 75 година претворена у музеј. Кућа има занимљиву историју и у саставу је музејског комплекса који је проглашен спомеником културе, рекла је за Радио Бугарску директор музеја Асја Николова. Према истраживањима сликара проф. Харалампија Тачева, породица Ботева је живела у две куће, додаје она и наставља:

Христо Ботев је рођен у згради старе школе која се налазила у близини цркве Пресвете Богородице. Чланови Одбора за обнову куће Ботевљеве породице су проценили да је место тамо неприкладно за изградњу музеја. Зато је донета одлука о обнављању куће у којој је он најдуже живео и коју је називао „својим домом“. У питању је наследна кућа Ботевљеве мајке - Иванке Стајкове Дрјанкове. Она је као музеј званично отворена 2. јуна 1944. године и отада до данас није затварала своја врата. Нажалост сасвим је мало ствари које су остале од породице револуционара. У кући се могу видети чекрк на којем је прела бака Иванка и шиваћа машина коју је она добила на поклон.



На њој је шила за „туђе људе“ да би могла да издржава своју породицу, јер је њен муж био болестан и рано је остала удовица. Данас је породична средина у којој је Ботев одрастао дочарана уз помоћ етнографских материјала.

Слободољубив дух, ватрено залагање за правду и спремност на самопожртвовање обележавају живот не само Христа Ботева, него и његовог брата. Генерал Кирил Ботев је учествовао у три рата – Српско-бугарском и првом и другом Балканском рату а сав његов живот, пре и после Ослобођења Бугарске, посвећен је једној ствари – заштити домовине.

Кирил је учио у Калоферу, неко време учитељевао у Гољамо Белово – прича Асја Николова. У периоду када је заједно са својим другим братом – Стефаном и мајком Иванком емигрирао у  Румунију, такође је учитељевао. Учествовао је у чети Христа Ботева. Пре окршаја код места Милин камак Кирил Ботев је залутао са још двоје четника и то му је спасило живот – није учествовао у бици у којој је Ботев погинуо. После тога је покушавао да се врати у Румунију, али је ухапшен и осуђен. Пошто тада није био пунолетан осуђен је на 15 година затвора строгог режима. После Ослобођења Бугарске /1878/ Кирил се уписао на војну школу и посветио се војној каријери.

Данас су личности попут Христа Ботева и његовог брата ген. Кирила Ботева су надахњујући пример за младе људе. И мада често слободу прихватамо као датост, добро је водити рачуна о њеној вредности и жртвама наших предака. Слобода пружа могућности, али она и снажно обавезује – каже Асја Николова. – Свако од нас мора да пажљиво процени докле се простире слобода и одакле почиње распуштеност коју Ботев никако није волео. Ако се чешће враћамо његовој публицистици и писмима открићемо у њима нашу савременост..

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: muzeibotev.com