Добар део домаће привреде поштује законе и не послује у сивом сектору, плаћа све порезе, таксе, радне плате и доприносе. Свакако да постоји и економски сектор који функционише илегално или бар полулегално, а према различитим проценама синдиката и послодаваца, управо он би могао да генерише око 20-30% БДП земље. То је постало јасно на форуму који су организовали Асоцијација индустријског капитала у Бугарској и Национални центар „Економија на светло“ (Економија на видело) којом је приликом презентирано и истраживање „Економија на светло“. Сходно њему сива економија је смањена и обухвата око једну петину предузећа у земљи. Раст легалног бизниса од 4,5% у 2018. је највиши који смо забележили последњих 5 година. То је резултат финансијске и економске стабилности, предузетих мера у циљу побољшања пословног окружења и ограничавања сиве економије. Председник Асоцијације индустријског капитала у Бугарској Васил Велев је подсетио да сива привреда не само што оштећује Државну ризницу, него је и својеврсна нелојална конкуренција нарочито када су у питању предузећа која поштују законска правила пословања.
И поред тога из Асоцијације индустријског капитала у Бугарској и даље говоре о неуспесима неких државних политика. Тако, например, у енергетици и даље смо сведоци нетржишног и привилегованог положаја произвођача струје из хидроелектрана, као и такозваних америчких електрана – реч је о термоелектранама „Марица Исток“ 1 и „Марица Исток“ 3.
Тенденција међутим је очигледна и можемо рећи да су времена дивље тржиште економије и безакоња већ одавно прошла. Данас не само што је лакше, него и много профитабилније пословати легално. Заслугу за то имају како пословни кругови, тако и власт која тежи да олакша и да не смета чак ни микро-бизнису. С обзиром на то тренутно се ради на стварању боље инфраструктуре, законских оквира, адекватног правосуђа – све су то ствари чији мањак плаши бизнис и тера га да одаје предност илегалном пословању. Велики ризик од сиве економије постоји у грађевинарству, туризму, саобраћају, нарочито када су у питању мала предузећа, али према Василу Велеву то нас не сме чинити песимистима. „У 1993. бруто производ у Бугарској по глави становника је износио 3.583 долара. Приликом увођења валутног борда 1997. он је постао 3.810 долара, а 2017. већ је достигао 8.331 долар или забележен је 2,3-струки раст. И све то захваљујући раду 350 хиљада предузетника у Бугарској. Због тога треба популарисати и добре примере“, препоручио је шеф Асоцијације индустријског капитала у Бугарској. Управо поједине добре праксе одликоване су и на конкурсу Националног центра „Економија на светло“. Награђени су посланик коалиције „Уједињени патриоти“ Христијан Митев, Извршна агенција „Главна инспекција рада“ и бугарско уредништво радија „Дојче веле“.
Стручњаци сведоче о убрзању тенденције „осветљавања“ бугарске економије и прогнозирају да ће након пет година сиви сектор бити сужен на један прихватљиви европски ниво од отприлике 13-15%. Према министру за социјалну политику Бисеру Петкову, све више запослених данас схвата да управо они ће сносити губитке које генерише неконтролисани рад. Тренутно они су можда и задовољни да због неплаћених пореза и доприноса располажу са више средстава, али ће у будуће са пензијама формираним на бази њихових зарада бити на ивици опстанка. Губитке сноси и читаво друштво, јер смањени приходи од пореза и доприноса ограничавају могућности државе да инвестира у јавне услуге од животне важности за наше становништво какви су систем здравља, образовање, социјални систем.
Превод: Александра Ливен
Ако се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност, због све израженијих дефицита у образовању, здравству, инфраструктури, регионалном развоју и..
НЕ „Козлодуј – Нови капацитети“ и конзорцијум компанија „Вестингхаус“ и „Хјундаи“ потписали су уговор о инжењерингу и изградњи нових нуклеарних капацитета НЕ „Козлодуј.“ Израда инжењерског пројекта вредног између 350 и 370 млн америчких долара..
За 15 година – од 2005. до 2020. године, нестало је 75% пољопривредних газдинстава у земљи, односно, њихов број се са 500.000 у 2005. смањио на 132.000 2020. г, саопштио је проф. Божидар Иванов, шеф Института за аграрну економију, у оквиру међународне..