Добар део домаће привреде поштује законе и не послује у сивом сектору, плаћа све порезе, таксе, радне плате и доприносе. Свакако да постоји и економски сектор који функционише илегално или бар полулегално, а према различитим проценама синдиката и послодаваца, управо он би могао да генерише око 20-30% БДП земље. То је постало јасно на форуму који су организовали Асоцијација индустријског капитала у Бугарској и Национални центар „Економија на светло“ (Економија на видело) којом је приликом презентирано и истраживање „Економија на светло“. Сходно њему сива економија је смањена и обухвата око једну петину предузећа у земљи. Раст легалног бизниса од 4,5% у 2018. је највиши који смо забележили последњих 5 година. То је резултат финансијске и економске стабилности, предузетих мера у циљу побољшања пословног окружења и ограничавања сиве економије. Председник Асоцијације индустријског капитала у Бугарској Васил Велев је подсетио да сива привреда не само што оштећује Државну ризницу, него је и својеврсна нелојална конкуренција нарочито када су у питању предузећа која поштују законска правила пословања.
И поред тога из Асоцијације индустријског капитала у Бугарској и даље говоре о неуспесима неких државних политика. Тако, например, у енергетици и даље смо сведоци нетржишног и привилегованог положаја произвођача струје из хидроелектрана, као и такозваних америчких електрана – реч је о термоелектранама „Марица Исток“ 1 и „Марица Исток“ 3.
Тенденција међутим је очигледна и можемо рећи да су времена дивље тржиште економије и безакоња већ одавно прошла. Данас не само што је лакше, него и много профитабилније пословати легално. Заслугу за то имају како пословни кругови, тако и власт која тежи да олакша и да не смета чак ни микро-бизнису. С обзиром на то тренутно се ради на стварању боље инфраструктуре, законских оквира, адекватног правосуђа – све су то ствари чији мањак плаши бизнис и тера га да одаје предност илегалном пословању. Велики ризик од сиве економије постоји у грађевинарству, туризму, саобраћају, нарочито када су у питању мала предузећа, али према Василу Велеву то нас не сме чинити песимистима. „У 1993. бруто производ у Бугарској по глави становника је износио 3.583 долара. Приликом увођења валутног борда 1997. он је постао 3.810 долара, а 2017. већ је достигао 8.331 долар или забележен је 2,3-струки раст. И све то захваљујући раду 350 хиљада предузетника у Бугарској. Због тога треба популарисати и добре примере“, препоручио је шеф Асоцијације индустријског капитала у Бугарској. Управо поједине добре праксе одликоване су и на конкурсу Националног центра „Економија на светло“. Награђени су посланик коалиције „Уједињени патриоти“ Христијан Митев, Извршна агенција „Главна инспекција рада“ и бугарско уредништво радија „Дојче веле“.
Стручњаци сведоче о убрзању тенденције „осветљавања“ бугарске економије и прогнозирају да ће након пет година сиви сектор бити сужен на један прихватљиви европски ниво од отприлике 13-15%. Према министру за социјалну политику Бисеру Петкову, све више запослених данас схвата да управо они ће сносити губитке које генерише неконтролисани рад. Тренутно они су можда и задовољни да због неплаћених пореза и доприноса располажу са више средстава, али ће у будуће са пензијама формираним на бази њихових зарада бити на ивици опстанка. Губитке сноси и читаво друштво, јер смањени приходи од пореза и доприноса ограничавају могућности државе да инвестира у јавне услуге од животне важности за наше становништво какви су систем здравља, образовање, социјални систем.
Превод: Александра Ливен
До 14. фебруара Влади Бугарске биће достављен нови предлог Закона о државном буџету за 2025. годину, као и предлози закона о буџету Националног фонд за здравствено осигурањеа и Државног социјалног осигурања. Ово је током седнице Савета за заједничко..
Министарка финансија, Теменужка Петкова, категорично је одбацила све спекулације да Бугарска одустаје од чланства у еврозони у наредних годину дана. Она је изјавила да ће Бугарска бити саслушана у еврогрупи у фебруару, а тек након тога ће се моћи..
Стање јавних финансија је изузетно забрињавајуће. Према речима министарке финансија Теменужке Петкове, буџетски дефицит износи 18 милијарди лева, због чега се не планирају трошкови за изградњу инфраструктуре. Петкова је нагласила да ће дефицит расти..