Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Више сличности него разлика: Фолклорни мотиви осванули на 30 трафо кутија у Софији

30 трафо кутија је у самом срцу бугарске престонице заблистало у пуној раскоши боја и облика. Оне су део пројекта „Art4Diplomacy” у урбаној средини који спаја уметничка дела из Бугарске и 30 земаља које имају дипломатска представништва у нашој земљи. Аутор ове идеје је талентована сликарка Петја Илијева која је стекла светску славу са радовима на којима су приказани бугарски традиционални вез и фолклорни мотиви.

Укључене су земље са свих континената, а циљ нам је да људима покажемо да народе много више ствари спаја него што раздваја, објашњава Петја Илијева. Сви људи на свету имају много више сличних него различитих особина у историјском и културном плану. Тако, рецимо, у Африци, Азији или Америци можемо да видимо исте мотиве. Не на последњем месту је и жеља да људима у урбаној средини улепшамо живот, причинимо задовољство, а док шетају улицама града уместо ружно ишврљаних трафо кутија да виђају лепо осликане кутије. На свакој је написано име земље како би се подстакло интересовање пролазника да нешто више сазнају о другим, непознатим културама.

На сликама уметнице су фолклорни елементи и мотиви по којима су бугарска традиционална ношња и ћилими познати у свету. 2012. године је Петја представила Бугарску у Андори на састанку „Одржива енергија“ који је организовао Унеско.

По мени, најснажнија и одржива енергија која је допринела опстанку бугарског народа јесте она коју садржи фолклорни текстил. Без обзира на то кроз каква искушења и тешкоће су пролазили наши преци, они су се увек придржавали одређених боја, облика и симбола. Ово је део свакодневног живота, рада и празника нашег народа. Ми смо богати фолклорним областима – имамо их 7, а свака моја слика приказује нешто што је карактеристично за одређену област на забаван, занимљив и пре свега разумљив савременим људима начин. Тако се једног дана родила идеја да покажем по чему су слични бугарски и туђи фолклор, присећа се Петја Илијева.

Пројекту се радо придружило 30 амбасада у Бугарској обезбеђујући сликарки мотиве културног наслеђа своје земље, а она је свему томе додала бугарске фолклорне мотиве:

Половина бугарских колажа садржи моје радове. Наишла сам на тешкоће приликом избора фотографија народних ношњи или делова ћилима које нисам сликала, стога други део представља само фотографије, такође аутентичне, а урадила сам их ја на неким занимљивим местима, прича о тешкоћама с којим се суочила у процесу реализације пројекта Петја Илијева и наводи један занимљив елемент који је заједнички за различите културе:

Тако је, рецимо, тзв. канатица којом се бугарски народ поноси и која се користи у скоро сваком традиционалном везу и ћилиму, симбол стар 7.000 и више година, а среће се у свим деловима света, каже Петја Илијева. Занимљиво је поменути да свугде у свету она симболизује крила која човеку помажу да успешно пролети кроз живот. Што се боја тиче, наравно, покривамо читав спектар, из једноставног разлога што смо изузетно разнобојни и шарени, тако да се у бугарским мотивима могу видети све боје.

Слике са бугарским везом и фолклорним мотивима Петје Илијеве су до сада Бугарску представиле у преко 15 земаља на 6 континената, међу којима и Антарктик. Француски председник Емануел Макрон такође поседује слику бугарске уметнице. А лепотом и шароликости бугарских фолклорних области, приказаним на изложби на мосту испред Националног дворца културе, били су одушевљени и европски лидери који су се у мају 2018. године окупили у Софији.

Од 17. до 27. септембра ће фотографије 30 колажа Петје Илијеве бити изложене и у галерији „Средец“ у згради Министарства културе.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографje: лична архива


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарска учествује на Бијеналу "Хомо Фабер" у Венецији

Бугарска култура и домаћа традиција, које су донедавно остатку света деловале егзотично, постепено постају део светске културе 21. века. Ауторски ручно рађени производи, у којима се преплиће наша национална традиција са елементима..

објављено 19.9.24. 12.05

Варна домаћин Фестивала бугарског филма „Златна ружа“

У Варни почиње 42. Фестивал бугарског играног филма „Златна ружа.“ У такмичарском програму представиће се 15 дугометражних и 20 кратких филмова и 5 серија. Фестивал ће свечано бити отворен вечерас пројекцијом филма „Човек који више није могао да..

објављено 19.9.24. 11.22

Луксузним издањем „Рибљег буквара“ обелажава се 200. годишњица његовог првог објављивања

Ове 2024. године навршава се 200 година од појаве такозваног „Буквара са различитим поукама“ . Тако гласи оригинални наслов књиге, познатије као „Рибљи буквар“, чији је аутор истакнути препородитељ др Петар Берон. Ради се о првом бугарском уџбенику,..

објављено 17.9.24. 12.10