Ових дана министар финансија Владислав Горанов је саопштио да око 193 хиљаде од укупно 3,1 милиона пореских обвезника у Бугарској пријављује месечне приходе који подлежу опорезивању од око 4.600 евра или више. Паралелно с тим просечна плата код нас износи нешто изнад 600 евра, а просечна пензија – око 200 евра. Према статистици плате у земљи се повећавају тако да је минимална зарада достигла 280 евра, али у ствари огроман део људи има изузетно ниске дохотке а скоро половина запослених плаћа доприносе за обавезно социјално осигурање на најнижу основицу. Према последњем истраживању „Евростата“ које цитира сајт „Инвестор“, неједнакост у бугарском друштву у погледу доходака се продубљује и земља је на првом месту када је у питању разлика између доходака најбогатијих и најсиромашнијих чланова друштва. Та разлика расте најбржим темпом у односу на остале чланице ЕУ и са данашњим даном дохоци 20% најбогатијих у земљи су за 8,2 пута већи од оних 20% најсиромашнијих Бугара. Бројке су шокантне и повод су за размишљање и неколико закључака.
Јаз у дохоцима сиромашних и богатих се продубљује и поред чињенице да у Уставу земље стоји да је Бугарска социјална држава. То значи да државна политика у сфери доходака не испуњава један од својих основних задатака да обезбеди грађанима прихватљиве услове за живот. Јер мало ко од око 1 милиона службеника и радника у јавном сектору може рећи да прима пристојну плату. Чак су ових дана медицински радници у државним и општинским болницама активно протестовали тражећи повећање по њима „мизерних“ месечних зарада.
Лепо је што у земљи има људи који примају европске плате и дохотке – они раде, бизнис њихових послодаваца је успешан и профитабилан што гарантује и добро награђивање службеника, инвестирали су на берзи или у друга средства. Ту групу имућних људи чине пре свега запослени у приватном сектору и упркос овогодишњем повећању плата у јавном сектору за 10%, оне су и даље знатно ниже од зарада у приватном сектору.
Међутим, не треба да мислимо да се власт не занима за дохотке становништва. Министар финансија Владислав Горанов је изјавио да је за идућу годину планиран раст од 10% плата у јавном сектору. 2,5 милиона пензионера је у јулу 2019. добило повећање од 5,8%, а у 2020. очекујемо ново повећање – од 6,6%.
У ствари, проблем неједнакости доходака није само бугарски, већ га посматрамо скоро свугде у свету. То забрињава међународне организације какве су ММФ и Светска банка, ЕУ (где 22,5% становништва улази у статистику као „сиромашни“), политичаре, управнике, економисте и социологе. Јер у многим земљама такозвана средња класа, која треба да буде срж модерног друштва, постаје све нестабилнија, на рачун све ширег јаза између имућнијих и инсолвентних становника.
Превод: Александра Ливен
Удружење индустријског капитала у Бугарској саопштило је да је поднело жалбу Врховном управном суду. У Бугарској око 430.000 радника прима минималну зараду, а оспоравање се заснива на два правна основа – процесно-правном и материјално-правном, изјавио..
Ако се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност, због све израженијих дефицита у образовању, здравству, инфраструктури, регионалном развоју и..
НЕ „Козлодуј – Нови капацитети“ и конзорцијум компанија „Вестингхаус“ и „Хјундаи“ потписали су уговор о инжењерингу и изградњи нових нуклеарних капацитета НЕ „Козлодуј.“ Израда инжењерског пројекта вредног између 350 и 370 млн америчких долара..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије..
Металургија, тешка индустрија и рударство кључни су за одржив економски развој Европе, поручио је председник Бугарске Румен Радев на свечаности поводом..