Ових дана министар финансија Владислав Горанов је саопштио да око 193 хиљаде од укупно 3,1 милиона пореских обвезника у Бугарској пријављује месечне приходе који подлежу опорезивању од око 4.600 евра или више. Паралелно с тим просечна плата код нас износи нешто изнад 600 евра, а просечна пензија – око 200 евра. Према статистици плате у земљи се повећавају тако да је минимална зарада достигла 280 евра, али у ствари огроман део људи има изузетно ниске дохотке а скоро половина запослених плаћа доприносе за обавезно социјално осигурање на најнижу основицу. Према последњем истраживању „Евростата“ које цитира сајт „Инвестор“, неједнакост у бугарском друштву у погледу доходака се продубљује и земља је на првом месту када је у питању разлика између доходака најбогатијих и најсиромашнијих чланова друштва. Та разлика расте најбржим темпом у односу на остале чланице ЕУ и са данашњим даном дохоци 20% најбогатијих у земљи су за 8,2 пута већи од оних 20% најсиромашнијих Бугара. Бројке су шокантне и повод су за размишљање и неколико закључака.
Јаз у дохоцима сиромашних и богатих се продубљује и поред чињенице да у Уставу земље стоји да је Бугарска социјална држава. То значи да државна политика у сфери доходака не испуњава један од својих основних задатака да обезбеди грађанима прихватљиве услове за живот. Јер мало ко од око 1 милиона службеника и радника у јавном сектору може рећи да прима пристојну плату. Чак су ових дана медицински радници у државним и општинским болницама активно протестовали тражећи повећање по њима „мизерних“ месечних зарада.
Лепо је што у земљи има људи који примају европске плате и дохотке – они раде, бизнис њихових послодаваца је успешан и профитабилан што гарантује и добро награђивање службеника, инвестирали су на берзи или у друга средства. Ту групу имућних људи чине пре свега запослени у приватном сектору и упркос овогодишњем повећању плата у јавном сектору за 10%, оне су и даље знатно ниже од зарада у приватном сектору.
Међутим, не треба да мислимо да се власт не занима за дохотке становништва. Министар финансија Владислав Горанов је изјавио да је за идућу годину планиран раст од 10% плата у јавном сектору. 2,5 милиона пензионера је у јулу 2019. добило повећање од 5,8%, а у 2020. очекујемо ново повећање – од 6,6%.
У ствари, проблем неједнакости доходака није само бугарски, већ га посматрамо скоро свугде у свету. То забрињава међународне организације какве су ММФ и Светска банка, ЕУ (где 22,5% становништва улази у статистику као „сиромашни“), политичаре, управнике, економисте и социологе. Јер у многим земљама такозвана средња класа, која треба да буде срж модерног друштва, постаје све нестабилнија, на рачун све ширег јаза између имућнијих и инсолвентних становника.
Превод: Александра Ливен
За 15 година – од 2005. до 2020. године, нестало је 75% пољопривредних газдинстава у земљи, односно, њихов број се са 500.000 у 2005. смањио на 132.000 2020. г, саопштио је проф. Божидар Иванов, шеф Института за аграрну економију, у оквиру међународне..
Трећи национални сусрет произвођача етеричних уља у Бугарској одржаће се данас у софијском Интер Експо Центру. Организатор форума је Удружење произвођача етеричних уља „Дестилисано у Бугарској“, јавља БТА. Сектор се суочава са значајним глобалним..
„Булгаргас“ је Комисији за енергетику и водопривреду предложила да гас од новембра поскупи за 7,5% и постане 35,02 евра по мегаватчасу. Поређења ради, тренутна цена плавог горива је 32,58 евра. Испоруке до краја године биће обезбеђене путем аукција..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије..
Металургија, тешка индустрија и рударство кључни су за одржив економски развој Европе, поручио је председник Бугарске Румен Радев на свечаности поводом..