Какво је то осећање сликати слику и бити део ње ? Ово питање би себи поставио свако ко је имао прилику да прочита нешто о Рафаели Рафаеловој и њеном хобију који има важно место у њеном животу. Она је један од првих виртуелних уметника у Бугарској и на питање одговара брзо, без губљења времена – Претпостављам да сваки уметник сања да „сам уђе у своју главу“ или пак да публици покаже шта се дешава у његовој уобразиљи. Заиста је то магија. Волим да користим ову реч везану за сликање у виртуелној стварности.

Пре него што почне да се бави виртуелним сликањем, Рафаела се посветила традиционалној ликовној уметности – школовала се на Националној ликовној академији у Софији. Касније је њену пажњу привукла и мода. Постала је професор модног дизајна у Националној гимназији примењених уметности „Свети Лука“ у нашој престоници а заједно са својом пријатељицом Катерином Малганском – и ковласник марке спортске одеће. Реч је о посебној спортској одећи, са ликовима бугарских митских бића и створења:

Виле и кукери су наши први „јунаци“, а ускоро ћемо имати још једног, али за сада остаје тајна ко ће он бити – каже талентована девојка. - Детаљно истражујемо митологију и тражимо занимљива бића и створења која су присутна у нашем фолклору и бајкама. Најзанимљивије постаје када одлучимо да их „сукобимо“ са америчким јунацима: Кукера против Бетмена или вилу против Вондер вомена. Наравно, побеђујемо увек ми. За сваког новог лика на одећи из њихове колекције две даме пишу чланке које објављују на сајт своје модне линије.

Уз помоћ компаније у којој данас ради, Рафаела је успела да оствари сан својих ученика у гимназији примењених уметности да креирају моделе за своју модну ревију, нацртане у виртуелној стварности. Међутим, још увек не постоји таква виртуелна марка одеће. Из тог разлога Рафаела је са нама поделила један други свој сан који је на путу да оствари:

Радим на научном раду у којем причам о аугментованој /AR/ и виртуелној /VR/ стварности у одећи. Надам се да ће ова идеја до пола године постати стварност. Хоћу да одећу коју облачимо доноси више знања и смисла. Бавим се претежно традиционалном бугарском одећом /народним ношњама/ а знамо да тамо сваки детаљ има свој смисао. Ништа није случајно – ни украсни елементи, ни боја. Није реч толико о лепоти одеће колико о симболу који у њу улажемо. Волела бих да те симболе понудим преко нових технологија, то јест да вратимо традиционални бугарски вез али у виртуелном облику, да се смисао, симбол одеће чита уз помоћ виртуелне методе.

По мишљењу Рафаеле, не само традиционални бугарски вез него и традиционална бугарска одећа као целина представља својеврсну да тако кажем друштвену мрежу, јер када сретнемо човека у народној ношњи можемо препознати одакле је, какво му је брачно стање, из какве породице потиче. Зато је она драгоцен извор информација који Рафаела жели да очува за наредне генерације.

Поред свих тих обавеза сликарка нађе времена и за сликање у виртуелном простору. Не тако често колико би желела, али увек кад може издваја 2-3 сата за то. Људима који користе такав софтвер су, међутим, потребни чешћи одмори, јер његово прекомерно коришћење оптерећује организам. Сликарка признаје да понекад кад скине специјални шлем реални свет јој изгледа нереалан и корача помало несигурно. Али сав доживљај који пружа тај виртуелни свет вреди истрпети и то.

Превела: Албена Џерманова