Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Музејска експозиција новог типа дочарава традиције у средњогорском селу Чавдар

Фолклор је драгоцена нематеријална баштина нашег народа који се одликује великим богатством и посебним регионалним специфичностима. Вођени идејом да су реконструкције народних обичаја и празника атрактивне како страним, тако и домаћим туристима житељи села Чавдар, недалеко од Софије, отворили су први своје врсте интерактиван центар изворног фолклора. Коришћена су савремена средства визуелизације, направљене су интерактивне инсталације, посетиоци се могу забављати компјутерским игрицама или одгледати реконструкције сцена из живота некадашњих мештана.


Центар је смештен у старој рестаурираној сеоској кући и у новој у анекс згради која има две изложбене сале и хармонично се уклапа у архитектонски ансамбл. Стручњаци дају високу оцену том иновативном културном објекту који не оставља госте пасивним него им нуди могућности да се забављају у свету фолклора.


Реализација пројекта „Фолклорни центар у селу Чавдар“ потрајала је 3 године. Иницијатива је потекла од овдашње читаонице (Културно-уметничког друштва) „Надежда“ и председника сеоске општине Пенча Герова. Из КУД-а су желели да изграде нову, модерну сцену на којој би изводили програме аматерских састава, док је општина подржала пројекат јер је била свесна да ће тако привући бројне туристе. Општина Чавдар је најмања по површини у Софијској области, али је међу првих 10 са најразвијенијим туризмом.


На мене су као на етнолога и фолклористу најјачи утисак оставили ентузијазам овдашњих људи, и одлична сарадња општинске управе, читаонице аматера и свих житеља села – каже доц. др Вања Матејева:

„Упркос многим тешкоћама са којима се суочила општинска управа овај пројекат је успео. Без иницијативности и добре организације овдашњих житеља ова експозиција не би била данас чињеница. Без обзира на знатно промењени начин живота мештани негују традиције. Људи учествују властитим радом и средствима. То се односи и на пензионере многи од којих живе у оскудици, али дају по коју пару из пензијице када је у питању организовање догађаја који доприноси очувању традиција заједнице.“


„Прва фаза била је пројектовање анекс зграде која је требало да се хармонично уклопи у стил типичне сеоске средњогорске куће. Поред ње је изложбена сала коју смо пројектовали иако нисмо знали какви ће бити њени садржаји“ – каже арх. Кристина Стефанова:

„Мотивисало нас је то што ћемо створити нов туристички производ у Бугарској. Одрадили смо све – променили план уређења објекта, рестаурирали стару зграду и приредили интерактивну експозицију. Једну од соба смо сачували у њеном аутентичном облику, у дворишту смо обновили стари бунар. Поносни смо што смо пројектовали енергетски ефикасну јавну зграду. Конструкција је од армираног бетона, обложена изолационим слојевима и обавијена „љуском“ од лима. Спријатељили смо се са свима из овог села и са волонтерима који су помогли у изградњи и опремању Центра. Од задатка да створимо нов туристички објекат било нам је важније да га мештани прихвате као нераздвојив део села, да га воле и чувају, јер је он ризница њиховог породичног памћења и сећања.“


Зграда у селу Чавдар коју је пројектовала екипа архитеката под руководством арх. Кристине Стефанове је добитник Награде публике са бугарског конкурса архитектуре WhATA Awards за 2018. г.


Превод: Ана Андрејева

Фотографије: folklorecenter.bg


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Вила се лоза винова…

Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..

објављено 14.2.24. 10.15

Виноградари из региона Стралџе обавиће ритуал орезивања винове лозе

Виноградари и винари из региона Стралџе обележиће данас, 14. фебруара, празник Светог Трифуна по старом стилу. Традиционални ритуал орезивања винове лозе извршиће се у виноградима у близини града где ће бити проглашен и нови „краљ Трифун.“ Празник..

објављено 14.2.24. 07.55
Народно читалиште „Уједињење 1923”

Банатски Бугари позивају све на традиционални карневалски фестивал

Фаршанге је највећи пролећни празник, због којег се потомци банатских Бугара из Србије, Румуније и бугарског села Бардарски геран враћају у своја родна места. Назив фаршанге потиче од мађарске речи Farsang и немачке Fasching, која означава „карневал.“ Реч..

објављено 9.2.24. 10.45