Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Певачица најнижег гласа на планети је рођена у Родопима

Фотографија: лична архива

Бугарска се поноси својим новим прваком који је ушао у Гинисову књигу рекорда.Сасвим недавно је Маријана Павлова, рођена у граду Смољану у Родопима, званично добила Гинисов сертификат за постигнути рекорд најнижег женског гласа на планети.Рекорд је остварен у студију Ендија Брука, рок музичара и тонског редитеља који је радио са многим познатим именима  светске поп и рок сцене.

Маријана која је ћерка популарне родопске певачице Христине Љутове, признаје да одавно сања о таквом одликовању:

Била сам апсолутно уверена у себе. Да отпевам најнижи тон није ми било никакав проблем. Још као ученица, у градском хору Смољана, певала сам у најнижем регистру. То се наставило и када сам била ђак Националне школе  фолклорних уметности у селу Широка лака, а затим и у професионалном фолклорномсаставу „Родопа“.

Ансамблу „Родопа“ у Смољану Маријана је посветила 16 година своје каријере, потом се доселила у Софију где је певала у хоровима „Вања Монева“ (тада „Космички гласови”), “Драгостин фолк национал”, “Велики бугарски гласови” и у камерним саставима- квартету “Славуј” и трију “Родопеја”. Истакнути домаћи композитори Красимир Кјуркчијски и Стефан Драгостинов опет су њој поверили певање у ниском регистру.

Још пре 19 година Стефан Драгостинов је написао три песме за трио „Родопеја“, којима је требало да отпевам „де“ у великој октави што је веома ниски регистар за женски глас. То је тонски распон мушког гласа - бас-баритона. Затим сам у Манчестеру са њим отпевала "це" – „це гранде“ га зову музичари. (бележи се са великим словом C). Мој тон који је ушао у Гинисову књигу рекорда je1B у контра октави".

За слушаоце БНР Маријана Павлова је демонстрирала своје извођење, за које јој је признат Гинисов рекорд за најнижи женски глас у свету. Чујте:

Маријана Павлова сада живи у Лондону. Тамо је и већина њених најмилијих.Напустила је Бугарску пре пет и по година, како она каже – зато што се осећала увређеном због односа према уметницима. 

Била сам разочарана што имућнији Бугари нису желели да инвестирају у квалитетну уметност– наставља Маријна Павлова. У то време је мој брат са породицом већ живео у Лондону. Затим је тамо отишла и моја млађа ћерка која се удала, родила дете, унуку која је пола Кинескиња. Да бих јој помагала у одгоју детета и ја сам се преселила у Лондон. Нисам, међутим, прекинула везу са Бугарском. И даље сам члан састава "Драгостин фолк" и са њим обилазим сцене Бугарске и света. Организујем и воркшоповеу Француској, Швајцарској и Немачкој. Енглеска је такође земља која пружа више могућности досељеницима и овде се добро осећамо. Наравно да ми Бугарска недостаје и посебно Родопи где нисам била већ девет година. Срце ме боли када ми у сећање искрсну Роженске пољане. Пред спавање ми понекад у глави зазвучи песма која је својеврсна химна Родопа „Бела сам, бела јуначеу пратњи родопских каба-гајди. И то ме умирује..." 

Публика у Софији може да послуша Маријану Павлову 22. октобра на концерту „Драгостин фолка“ у Националној музичкој школи "Љубомир Пипков" којим ће састав обележити 25 година свог оснивања.


Превод: Ана Андрејева

Фотографије: лична архива




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност

Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..

објављено 1.3.24. 05.30

У селу Гостилица биће реконструисан народни обичај посвећен плодности

Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..

објављено 15.2.24. 07.55

Вила се лоза винова…

Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..

објављено 14.2.24. 10.15