Свету су потребни будитељи и ја задовољавам такву једну потребу целог човечанства, не само бугарског народа, каже учитељ Теодосиј Теодосијев, који је окрилио многе добре умове. На Дан будитеља Бугарске, када славимо просветитеље нашег народа, он указује на мане образовања у земљи, наговештава апокалипсу за милијарде незналаца на планети и износи своју оптимистичку визију о достојном месту просвећених људи у свету који се брзо мења.

Бугарски ученици све чешће налазе место у негативним ранг-листама зато што им недостају две ствари – гвоздена дисциплина у школи и подстицаји за праведно оцењивање рада, тврди он. Свет се толико динамично развија да у њему нема места онима који заостају. Сасвим ускоро на тржишту рада ће бити милијарде сувишних људи, драстично ће се прекројити мапа света и читави народи ће нестати са лица планете, прогнозира он.

Каква ће бити судбина те нове армије незапослених? И ко даоспособи учитеље будућих људи?

То ће бити својеврсно ђубриво човечанства из којег ће с времена на време долазити и нека талентована деца – одговара учитељ. –Друштво ће искористити њихове квалитете, а остала ће добијати апсолутни минимум – неку патворину за потрошњу и разоноду. Ти људи ће бити позадина на којој ће се истицати они који раде најквалитетније и имају неупоредиво већи допринос друштву.

Тренутно Теодосиј Теодосијев ствара свој експедициони корпус, у коме ће припремати учитеље за решавање нових изазова.

Разлика између мене и већине мојих колега је та да када неки учитељ испуни недељну норму од 20 часова наставе, он престаје да ради док код мене тога нема. Радимо док не обавимо задатак до краја. Друга разлика је што радимо у „борбеним условима“ и у креативном окружењу. Сем што им предајем теорију на универзитетском нивоу, дајем им задатке који нису решавани нигде у свету, па никако не могу преписати одговоре са интернета. И трећа разлика је што у нашим школским камповима радимо много дуже - од 8:00 часова до 24:00 часа сваког дана. Тако се ученици навикавају на дуготрајно умно оптерећење.

У својим школама физичар је обучио ђаке који су постали шампиони на светским олимпијадама, одлични студенти на елитним универзитетима и научници достојни да добију Нобелову награду. Међу њима су Тењо Попминчев – број један у области ласера и рендгенских зракова, Петко Динев, чијим су ТВ камерама опремљене америчке космичке летелице и нуклеарне подморнице, доктор компјутерских наука на Универзитету Харвард, Свилен Канев, добитник овогодишње награде “Џон Атанасов”.

Млади треба најпре да оду у иностранство, да се суоче са великом конкуренцијом, да савладају страх од конкуренције, да направе нешто значајније од својих конкурената и тек онда да раде за цео свет и конкретније за Бугарску – убеђен је Теодосиј Теодосијев. – Ти људи воле своју земљу , али им је најпре потребна шанса да максимално узму како би затим максимално дали од себе.

Некада је Аристотел добио огромно наслеђе од свог оца, па је тим новцем обишао антички свет, поцрпео из знања многих народа и тек онда се вратио у Атину где је написао своја чувена дела. Учитељ Тео се нада да тако поступе и његови ученици. Желим да децу научимо да лете властитим крилима, да крену на пут око света и да се врате овде, додаје он.

Превод: Ана Андрејева