Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бојанска црква – културно-историјски бисер Бугарске

Фотографија: БГНЕС

Ове године се навршава 760 година од стварања чувених предренесансних фресака у Бојанској цркви и 40 година од њеног стављања на Унескову листу светске културне баштине. Тим поводом Национални историјски музеј и његова филијала - Бојанска црква организују међународну конференцију посвећену том амблематском споменику културе. Црква Светог Николе и Светог Пантелејмона у Бојани обновљена је и осликана 1259. г. донацијом овдашњег управника области Средеца (данашње Софије) севастократора Калојана и његове супруге Десиславе.

Који су фрескописци – то је и данас загонетка, али има доста хипотеза. Зато за ауторе генијалних мурала користимо збирни појам „Бојански мајстор”. Зидне слике из 1259. г. – укупно 240 ликова, представљају ремек-дела византијске и бугарске фрескописне школе из оног времена. Оне садрже низ иновативних елемената. Посебно импресиван је портрет средњовековне Бугарке Десиславе, који није насликан према црквеним канонима.



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Патријаршијска катедрала Светог Александра Невског прославља храмовну славу

Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..

објављено 23.11.24. 08.30

Патријаршијски саборни храм Светог Александра Невског обележава век постојања

Бугарска православна црква 22. и 23. новембра свечано ће прославити сто година од освећења Патријаршијског ставропигијалног храма-споменика Светог Александра Невског. Вековима је овај величанствени саборни храм био „неми сведок свих превирања, надања и..

објављено 22.11.24. 07.15

Хришћанска породица јача везу између Бога и нас

Ваведење Пресвете Богородице је један од најстаријих и најпоштованијих православних празника, који је успостављен у Константинопољу негде око 8. века, у време Патријарха Тарасија Цариградског. Али се тек шест векова касније почео обележавати и у западној..

објављено 21.11.24. 06.30