Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Богата „жетва“ медаља за наше олимпијце из природних наука

79 медаља и похвалница са међународних олимпијада – такав је овогодишњи биланс школских тимова из целе земље у такмичењима из природних наука. Њиховом годишњем састанку у Националном археолошком музеју присуствовао је и председник Румен Радев.

Он је пожелео олимпијцима да буду „лице Бугарске у свету“, јер ће управо они обезбедити будући просперитет наше земље.

Ратујући на веома тешком терену, ви не само браните своја знања и радите у име напретка науке, него и радите и борите се за будућност Бугарске – будућност чије су доминанте наука, иновације и дигитализација,– изјавио је у свом поздравном говору шеф државе. – Поред бројних повољних фактора којима привлачимо стране инвестиције, један од најважнијих стимуланса за то сте ви, са вашим невероватним достигнућима. Јер ако једна земља са свега седам милиона становника може да се такмичи са колосима какви су САД, Русија, Кина, Јапан, то значи да она поседује најважнији капитал – талентоване младе људе са огромним потенцијалом.

Марија, Матеј и Виктор су дошли окићени медаљама, извојеваним у конкуренцији са најбољима у свету. „То је заиста велики изазов и ми се попут алпиниста боримо да остваримо своје циљеве“, – слаже се Марија Дренчева из Софијске математичке гимназије са тврдњом другог добитника медаља да је победа на олимпијади слична освајању Евереста. Током ове године Марија је извојевала златно одликовање на Иранској геометријској олимпијади и бронзано на Балканској омладинској математичкој олимпијади.

Матеj Петков, Мариja Дренчева и Виктор Балтин

„Ја сам се такмичила са самом собом и са задацима који су заиста били изазовни, – наставља Марија. – Тешки задаци су у ствари и најлепши и када их човек решава, осећа да има шта да направи како би се осетио задовољним. Математика је дивна својом логиком и инспирацијом која је потребна да бисмо смислили нешто ново и тако решимо задатак.

„Лингвистика је хибридно поље где се језици састају са математиком и помаже ти да се снађеш боље у те две науке.“ Тако Матеј Петков из Националне природно-математичке гимназије у Софији објашњава место науке „лингвистика“ у такмичењима из природних наука. Уз помоћ математичких модела ученик је успео да се на најбољи начин снађе са логиком језика на Лингвистичкој олимпијади у Јужној Кореји.

„Човек не треба да зна много језика да би се бавио лингвистиком, – каже добитник златне медаље. – На олимпијади треба решити пет задатака на језицима који су непознати свим учесницима, а то је једноставно, јер тренутно има више од 8 хиљада живих језика у свету. У овим задацима на бази примера треба открити скривене моделе и схватити логику самог језика. Рачунарска лингвистика такође има огромну примену, на пример у машинском преводу – у ствари Google преводилац ради управо на бази принципа лингвистике.

Виктор Балтин из Природно-математичке гимназије у Бургасу – добитник бронзане медаље са исте олимпијаде, додаје да на такмичењима обично доживљава себе као истраживача који одлази у непознато друштво и покушава да комуницира са његовим представницима. Тако је на олимпијади требало да „комуницира“ на једном од индијанских језика, на староперсијском, на језицима који се говоре у Индонезији, Африци и Јужној Америци.

„О индијанском језику нисам знао ништа, али је наш задатак био да схватимо како се на њему обележавају боје, – прича Виктор. – Требало је да се сетимо да су називи боја повезани са предметима исте боје – на пример за „црно“ Индијанци кажу „боје кафе“, а за "бело" – „боје млека“.

Матеј, Виктор и Марија ће ускоро завршити своје средње образовање и вероватно ће наставити са студијама на страним универзитетима. Али су троје категорични да желе да раде за Бугарску и да своју будућност граде у домовини.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: Дијана Цанкова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

О пијетету према народним будитељима и савременим димензијама будилачког рада

Према народним будитељима осећамо захвалност и дивљење, доживљавамо их као једне од најзначајнијих личности наше историје, јер нам буде осећај националног заједништва. Међутим, шта се крије иза појма "будитељ", који архетип и зашто је данашњи Дан..

објављено 1.11.24. 08.25

160 година од оснивања ергеле "Кабијук"

Село Коњовец, у околини Шумена, обележава 160 година од оснивања најстарије ергеле у Бугарској. Прославе на ергели почињу 1. новембра, где ће представници Министарства пољопривреде и хране и Државног фонда за пољопривреду уручити одликовања..

објављено 1.11.24. 07.45
Снимак са изложбе

„Архитектонске приче старе Софије” кроз објектив особа са менталним потешкоћама

Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..

објављено 1.11.24. 07.15