79 медаља и похвалница са међународних олимпијада – такав је овогодишњи биланс школских тимова из целе земље у такмичењима из природних наука. Њиховом годишњем састанку у Националном археолошком музеју присуствовао је и председник Румен Радев.
Он је пожелео олимпијцима да буду „лице Бугарске у свету“, јер ће управо они обезбедити будући просперитет наше земље.
„Ратујући на веома тешком терену, ви не само браните своја знања и радите у име напретка науке, него и радите и борите се за будућност Бугарске – будућност чије су доминанте наука, иновације и дигитализација,– изјавио је у свом поздравном говору шеф државе. – Поред бројних повољних фактора којима привлачимо стране инвестиције, један од најважнијих стимуланса за то сте ви, са вашим невероватним достигнућима. Јер ако једна земља са свега седам милиона становника може да се такмичи са колосима какви су САД, Русија, Кина, Јапан, то значи да она поседује најважнији капитал – талентоване младе људе са огромним потенцијалом.“
Марија, Матеј и Виктор су дошли окићени медаљама, извојеваним у конкуренцији са најбољима у свету. „То је заиста велики изазов и ми се попут алпиниста боримо да остваримо своје циљеве“, – слаже се Марија Дренчева из Софијске математичке гимназије са тврдњом другог добитника медаља да је победа на олимпијади слична освајању Евереста. Током ове године Марија је извојевала златно одликовање на Иранској геометријској олимпијади и бронзано на Балканској омладинској математичкој олимпијади.
„Ја сам се такмичила са самом собом и са задацима који су заиста били изазовни, – наставља Марија. – Тешки задаци су у ствари и најлепши и када их човек решава, осећа да има шта да направи како би се осетио задовољним. Математика је дивна својом логиком и инспирацијом која је потребна да бисмо смислили нешто ново и тако решимо задатак.“
„Лингвистика је хибридно поље где се језици састају са математиком и помаже ти да се снађеш боље у те две науке.“ Тако Матеј Петков из Националне природно-математичке гимназије у Софији објашњава место науке „лингвистика“ у такмичењима из природних наука. Уз помоћ математичких модела ученик је успео да се на најбољи начин снађе са логиком језика на Лингвистичкој олимпијади у Јужној Кореји.
„Човек не треба да зна много језика да би се бавио лингвистиком, – каже добитник златне медаље. – На олимпијади треба решити пет задатака на језицима који су непознати свим учесницима, а то је једноставно, јер тренутно има више од 8 хиљада живих језика у свету. У овим задацима на бази примера треба открити скривене моделе и схватити логику самог језика. Рачунарска лингвистика такође има огромну примену, на пример у машинском преводу – у ствари Google преводилац ради управо на бази принципа лингвистике.“
Виктор Балтин из Природно-математичке гимназије у Бургасу – добитник бронзане медаље са исте олимпијаде, додаје да на такмичењима обично доживљава себе као истраживача који одлази у непознато друштво и покушава да комуницира са његовим представницима. Тако је на олимпијади требало да „комуницира“ на једном од индијанских језика, на староперсијском, на језицима који се говоре у Индонезији, Африци и Јужној Америци.
„О индијанском језику нисам знао ништа, али је наш задатак био да схватимо како се на њему обележавају боје, – прича Виктор. – Требало је да се сетимо да су називи боја повезани са предметима исте боје – на пример за „црно“ Индијанци кажу „боје кафе“, а за "бело" – „боје млека“.
Матеј, Виктор и Марија ће ускоро завршити своје средње образовање и вероватно ће наставити са студијама на страним универзитетима. Али су троје категорични да желе да раде за Бугарску и да своју будућност граде у домовини.
Превод: Александра Ливен
Фотографије: Дијана ЦанковаАмбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби против климатских промена. Партнери овог значајног догађаја били су Француски поларни институт..
Уочи председничк их избор а у САД , узбуђење није присутно само међу Американцима. Европљани такође са нестрпљењем чекају резултате – да ли би победа Камале Харис доне ла доследну политику и предвидљивост, или је Европа спремна за..
Од лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка Шаранкова препун је неочекиваних преокрета и изненађења. После низа година проведених у Лондону, где је..
Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део..