Бугарски национални радио © 2020 Сва права задржана

Када је први пут засијало божићно дрво у Бугарској?

Европски модел обележавања Божића и Нове године у слободној Бугарској

После Ослобођења(1878. г.) Божићни и Новогодишњи ритуали почели су се европеизирати.Кнежевска породица и нови моћници желели су да све буде онако како је у Европи. Једна од омиљених новина било је божићно дрво. Многи извори сведоче да су прву божићну јелку у Бугарској 23. децембра 1877. г. украсилиофицири руског генерала Гурко.

Зимзелено дрво примљено је са свом велелепношћу и свечаношћу 1879. г. у Софији када је изазвало велико одушевљење – прича Тодорка Недева из Регионалног историјског музеја Великог Трнова.Божићно дрво постало је популарно у Бугарској захваљујући кнегињи Клементини /мајци кнеза Фердинанда/. На раскошној свечаности у кнежевом двору, уприличеном за ученике школа у Софијиукрашена је огромна јелка која је запањила ђаке.

Слабо позната чињеница је да је прво Божићно дрво украшено у приватном дому засијало у главном граду у кући државника и политичара Стефана Стамболова. Било је окићено гирландама, стакленим лоптицама и блештавим играчкама.По завршетку приватног пријема гостима је омогућено да понесу по једну играчку на успомену. И док се то догодило крајем 19. векабожићно дрвце је масовно ушло у моду градских житеља у 20. годинама 20. века.

Прослава Божића у кафетерији „Викторија”. Велико Трново, 1933. г.На почетку су Бугари украшавали јелку јабукама, орасима, кокицама и својеручно израђеним гирландама од папира.Касније су се појавили и сетови стаклених украса из увоза. Коштали су 10-12 лева, а они луксузнији чак и 100 лева. Ваља истаћи да је тада месечни животни минимум у Великом Трнову био око 30 лева – прецизира гђа Недева.

Новогодишњи балови са отменим менијем и гостима у раскошној одећи, наручиваној код произвођача у иностранству такође су били неизоставни елеменат празничне атмосфере и европске моде у обележавању Божића и Нове године.

У зими 1880. г. кнез Александар I Батенберг је организовао први европски бал у Бугарској, најављен у периодичкој штампи као „вечерња игранка – каже Тодорка Недева. – На тој за Бугаре непознатој ноћној забави присуствовало је 116 одабраних званица међу којима су били представници страних држава,домаћи државници, млади официри, високи службеници у кнежевској управи. Одећа присутне 23 даме није се одликовала отменошћу или префињеношћу. Неке од њих биле су обучене у једноставне вуњене хаљине.У уследелим годинама дворски балови су постали традиција у разноликом животу нове Бугарске који се нису битно разликовали од сличних монденских догађаја у Европи.

Међу омиљеним божићним обичајима је упућивање честитки са жељама за здравље, срећу и љубав.И то се не односи само на крем друштва него и на обичне људе којима је било велика част и задовољство да у данима око Божића украсе кућу илустрованим поштанским картама.


Разноврсност карата на почетку прошлог века је запањујућа. Скоро све су оне штампане у иностранств., а неке су ручно рађене, направљене од свиле или неке друге фине тканине, обасипане злаћаном и сребрном прашином. У 30. и 40. годинама прошлог века интеерсовање за ове карте је спласнуло, јер се тада појављује мода визит-карата и посебно у уметничким и интелектуалним круговима.

Неизоставни део Божићне и Новогодишње атмосфере био је ватромет. Као, наравно и поклони за децу.

Девојчицама су поклањане лутке, а имућније породице су их наручивале у иностранству.Дечаци су на поклон добијали лопте и дрвене коњиће. Била је устаљена и традиција поклањања књжица за децу са песмама или приповеткама, а то су била дела превасходно домаћих аутора– истиче гђа Недева.

И данас Бугари имају традицију да на сваки Божић украшавају јелку са бар једном новом игачком која је симбол среће у Новој години.


Превод: Ана Андрејева

Фотографиje из Регионалног историјског музеја Великог Трнова; фотоколаж: Михаил Димитров

Више из ове категориjе

Месне покладе – последњи дан пред Васкршњи пост када је дозвољено јести месо

Месне покладе спадају у покретне празнике. Обележавају се 8 седмица пре васкрсења Исуса Христа и увек падају у недељу. Месним покладама се завршава Месопусна недеља. На Месне покладе се у народу по традицији приређује породична вечера. На трпезу се..

објављено 23.2.20. 07.00

19. фебруар – Дан Апостола слободе Бугарске

Сваке године 19. фебруара полагањем цвећа, минутом ћутања и бројним манифестацијама одајемо пошту Василу Иванову Кунчеву - Левском – једном од највећих поборника за ослобођење и просперитет бугарског народа. Данас се навршава 147 година од оног..

објављено 19.2.20. 15.30

Завети Левског су наша Библија

„Наша историја неће моје заслуге приписати другоме“, каже Апостол бугарске слободе Васил Левски. Данас – 147 година после његове херојске погибије, ове речи су истините а лик и дело Апостола заузимају почасно место у пантеону хероја које Бугари..

објављено 18.2.20. 14.51