После Ослобођења (1878. г.) Божићни и Новогодишњи ритуали почели су се европеизирати. Кнежевска породица и нови моћници желели су да све буде онако како је у Европи. Једна од омиљених новина било је божићно дрво. Многи извори сведоче да су прву божићну јелку у Бугарској 23. децембра 1877. г. украсили официри руског генерала Гурко.
Зимзелено дрво примљено је са свом велелепношћу и свечаношћу 1879. г. у Софији када је изазвало велико одушевљење – прича Тодорка Недева из Регионалног историјског музеја Великог Трнова.– Божићно дрво постало је популарно у Бугарској захваљујући кнегињи Клементини /мајци кнеза Фердинанда/. На раскошној свечаности у кнежевом двору, уприличеној за ученике школа у Софији украшена је огромна јелка која је запањила ђаке.
Слабо позната чињеница је да је прво Божићно дрво украшено у приватном дому засијало у главном граду у кући државника и политичара Стефана Стамболова. Било је окићено гирландама, стакленим лоптицама и блештавим играчкама. По завршетку приватног пријема гостима је омогућено да понесу по једну играчку на успомену. И док се то догодило крајем 19. векабожићно дрвце је масовно ушло у моду градских житеља у 20. годинама 20. века.
На почетку су Бугари украшавали јелку јабукама, орасима, кокицама и својеручно израђеним гирландама од папира.Касније су се појавили и сетови стаклених украса из увоза. Коштали су 10-12 лева, а они луксузнији чак и 100 лева. Ваља истаћи да је тада месечни животни минимум у Великом Трнову био око 30 лева – прецизира гђа Недева.
Новогодишњи балови са отменим менијем и гостима у раскошној одећи, наручиваној код произвођача у иностранству такође су били неизоставни елеменат празничне атмосфере и европске моде у обележавању Божића и Нове године.
У зими 1880. г. кнез Александар I Батенберг је организовао први европски бал у Бугарској, најављен у периодичкој штампи као „вечерња игранка“ – каже Тодорка Недева. – На тој за Бугаре непознатој ноћној забави присуствовало је 116 одабраних званица међу којима су били представници страних држава,домаћи државници, млади официри, високи службеници у кнежевској управи. Одећа присутне 23 даме није се одликовала отменошћу или префињеношћу. Неке од њих биле су обучене у једноставне вуњене хаљине.У уследелим годинама дворски балови су постали традиција у разноликом животу нове Бугарске који се нису битно разликовали од сличних монденских догађаја у Европи.
Међу омиљеним божићним обичајима је упућивање честитки са жељама за здравље, срећу и љубав.И то се не односи само на крем друштва него и на обичне људе којима је било велика част и задовољство да у данима око Божића украсе кућу илустрованим поштанским картама.
Разноврсност карата на почетку прошлог века је запањујућа. Скоро све су оне штампане у иностранству, а неке су ручно рађене, направљене од свиле или неке друге фине тканине, обасипане злаћаном и сребрном прашином. У 30. и 40. годинама прошлог века интеерсовање за ове карте је спласнуло, јер се тада појављује мода визиткарата и посебно у уметничким и интелектуалним круговима.
Неизоставни део Божићне и Новогодишње атмосфере био је ватромет. Као, наравно и поклони за децу.
Девојчицама су поклањане лутке, а имућније породице су их наручивале у иностранству.Дечаци су на поклон добијали лопте и дрвене коњиће. Била је устаљена и традиција поклањања књжица за децу са песмама или приповеткама, а то су била дела превасходно домаћих аутора – истиче гђа Недева.
И данас Бугари имају традицију да на сваки Божић украшавају јелку са бар једном новом игачком која је симбол среће у Новој години.
Превод: Ана Андрејева
Фотографиje из Регионалног историјског музеја Великог Трнова; фотоколаж: Михаил ДимитровУ Софији ће бити представљена изложба „Господари соли: Провадија – Солана 5600 – 4350 п.н.е.“. Привремена поставка биће званично отворена 11. јуна у Националном археолошком институту и Музеју БАН (НАИМ-БАН). Изложба је посвећена обележавању 20...
Међународни фестивал историјских реконструкција у Великом Трнову од 7. до 9. јуна окупља групе за реконструкцију историјских догађаја и независне реконструкторе из Бугарске, Грчке, Италије, Румуније, Словачке и Србије на средњовековној тврђави Царевец...
Подунавски град Силистра ће између 4. и 8. јуна бити домаћин 62. Националне конференције археолога у Бугарској. На форуму ће бити представљени извештаји о најзначајнијим археолошким истраживањима која су спроведена последњих година. На..
Општина Казанлак организује неколико догађаја поводом обележавања 156. годишњице смрти Хаџи Димитра и његових бораца и 187. годишњице рођења Васила..
И ове године је испред Џумаја џамије у Пловдиву обележен Дан ашуре. Домаћин догађаја је Регионално муфтијство, уз подршку Општине Пловдив. Становници..