Већ неколико недеља софијски културни живот ставља акценат на сликарку Лику Јанко. Поред њених познатих дела изложбене дворане и галерије „Лоран“ („Лоранъ“) и „Контраст“ су укључилe у своје поставе дела која до сада нису представљана публици, а Национална галерија Квадрат 500 помоћу мултимедијалних технологија приказује до 9. фебруара 2020. мање познате њене слике.
Део тих манифестација било је и представљање књиге „Лика Јанко. Додир са сакралним“ ликовног зналца Красимира Илијева, према коме је време да сазнамо више о овом уметнику. Ово је после монографије проф. Димитра Аврамова друга књига посвећена сликарки.
Што се више пише о неком аутору, то више гледишта имамо на његово стваралаштво – објашњава Илијев. – Истраживање проф. Аврамова несумњиво много вреди, али он не разматра њена дела хронолошки, што је битно како би се схватио њен уметнички развој. Проф. Аврамов лично је познавао Лику Јанко и имао је више ослонаца. У свом истраживању пише да је она уписала Ликовну академију 1946, док је у ствари година 1945. Ова разлика је значајна пошто у бугарској ликовној уметности је тај период веома драматичан, када су и студенти и професори подвргнути идеолошким притисцима да би преформатирали своје стваралаштво у каноне социјалистичког реализма. На том фону су се издвајали они који су се одупирали притисцима и идеолошким оквирима.
Евангелија Грабова, или Лика Јанко, ћерка је албанских досељеника. За истраживача њеног стваралаштва Красимира Илијева „албанско порекло је својеврстан штит који јој помаже да брани своју различитост и да буде независна“.
Према Красимиру Илијеву стваралаштво Лике Јанко је тешко поделити на периоде, јер је она експериментатор и тражи своје професионалне интересе од најранијих година свог стваралаштва. Негде до 60-их година ХХ века она још увек није завршени сликар и транспонује све што виде њене очи. Смер њеном стваралаштву дају путовања у Родопе и Созопол, где она слика пре свега пејзаже. 1964. почиње да ради многобојна апстрактна дела, колаже и асамблаже од насумично пронађених предмета – матица, опруга, жица, подлошки од којих ствара апликације на платну. Као питомац Француског колеџа „Свети Јосиф“ у Софији Лика Јанко је имала приступ библиотеци Алијанс франсез-а и могла је пратити све што се у погледу стваралаштва и експеримента у Европи и по свету дешава, укључујући и америчке импресионисте. У том периоду је њено стваралаштво под утицајем европске и америчке уметности. Све до 1967, када је њена прва самостална изложба, она је још увек у превирању стваралачких претрага. Када је седмог дана након отварања постава брутално уклоњена, Лика Јанко као да се ослобађа свих норма и утицаја и креће својим путем где прекида са видљивим и почиње да слика свет маште, ако се тако може назвати свет који стварају њено срце и душа – појашњава Красимир Илијев:
Бугарске сликаре су учили да платно мора бити испуњено и да се не сме остављати бели грунд. Лика Јанко чини сасвим обрнуто − беле плоче од гипса наслаже на белом платну и ствара колаже. Изоставља цртеж и започиње да прави не само контуре, већ и конопцем да пише своје име, као да жели да каже „Ви сте покушали да ме вежете али ја ћу вам показати колико сам ја одвезана“. Почетком 70-их конопац има ослобађајућу улогу за њу. Својим радовима који се не потчињују свеопштим тенденцијама у ликовној уметности она декларише да прати пут који се потпуно разликује од пута осталих уметника. Она је већ изабрала свој пут који је далеко од онога што очи виде и занимају је теме везане за стварање света, присуство невидљивог, божанствено у осећајима и људске мисли. Она фабуле доводи до неког света који је само и једино њен.
Превела: Ива Гринко
Фотографиje уступиo Красимир Илијев; wikipedia.org, sofia-art-galleries.com
Факултет ликовних уметности Великотрновског универзитета „Св. Ћирило и Методије“ обележава 50 година постојања изложбом која обједињује дипломске радове студената и дела активних професора универзитета из старе бугарске престонице. Ова изложба..
Нови документарни филм новинара Бугарске националне телевизије (БНТ) Бојка Василева под називом „Мајке“, посвећен геноциду у Сребреници из 1995. године, изазвао је велику пажњу током дискусије у француском граду Рену. Овај догађај је организован у..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је..
У амбасади Бугарске у Лондону проф. Бетани Хјуз представила је одломке из своје нове серије „Блага Бугарске” коју емитује Би-Би-Си. Проф. Бетани Хјуз..