Крај једног од кршких извора у римској провинцији Доња Мезија (Moesia inferior), код данашњег града Девње, зауставио се цар Трајан (98-117) са својом војском. Тада је његова сестра Марција послала служавку по воду, којој је златна посуда исклизнула из руке и пала у воду. После недугог времена приметили су да је она изронила из оближње реке, што су Римљани схватили као знак богова. Тако је цар Трајан одлучио да на истом том месту оснује град који је назвао Марцијанополис, по имену своје лепе сестре.

Остаци једног од средишта које је било од стратешког значаја за Римско царство леже испод данашњег града Девње, удаљене 22 км од Варне. И пошто је насеље било раскрсница важних путева, у 4. веку га је цар Валент Флавије прогласио привременом престоницом, одакле је управљао читавим царством. Град је опстао четиристо година. Крајем 6. века Авари су га опустошили и на рушевинама велелепних римских зграда изградили своје земунице.

„Реч је о једном од највећих градова основаних у римско доба на територији данашње Бугарске,“ каже Иван Сутев, директор Музеја мозаика у Девњи. „Град је подигнут на површини од преко 70 хектара, а штитили су га чврсти бедеми. Улична мрежа града формирана је по тзв. ортогоналном систему, дакле, улице су равне и оријентисане ка основним странама света. У средишњем делу града, а исто тако и у појединим четвртима, било је лепих, великих зграда и јавних објеката, храмова божанстава грчко-римског пантеона, библиотека, славолука. До сада смо стигли да проучимо римски амфитеатар, који се налази у североисточном делу Марцијанополске тврђаве, и једну велику ранохришћанску базилику везану за хришћански период града када је он постао значајан административни центар и средиште епархије.“

Уништени град се у фокусу историчара поново нашао почетком 19. века. 1976. године, приликом извођења грађевинских радова, откривени су темељи велике античке зграде са несвакидашњим подним мозаиком који је постао део збирке Музеја мозаика у Девњи.

„Мозаик који представља један од најбољих образаца римске мозаичке уметности изузетног је квалитета, наставља Иван Сутев: „У питању су класичне технике израде, а наиме, коришћени су керамика, печена глина, стаклена паста (тзв. смалт), мермер и кречњак у 16 боја. На основу фигуралних композиција претпостављамо да је власник куће имућан локални земљопоседник грчког порекла, пошто су тематски везане искључиво за грчку митологију.“

На поду у таблинијуму (дневном боравку у римској кући) налази се можда најзанимљивији мозаик на којем се види одсечена глава Медузе којом је богиња Атина Палада украсила свој штит.

Мозаик у кубикулуму (спаваћој соби) приказује једну од многих љубавних авантура Зевса – са Антиопом. Сачуван је само доњи ниво украса пода на којем се могу видети егзотичне птице. „Отмица Ганимеда“ је једини мозаик с митолошким сижеом, који је пронађен у великој гостинској соби у кући, док је гинекеју (просторију намењену женама) красила композиција испреплетених стабљика биљака, орнамената који кроз персонифициране ликове младих жена приказују четири годишња доба.

Како би привукла туристе и промовисала ово културно наслеђе Општина Девња већ неколико година организује антички фестивал уз учешће локалног становништва.

„Током фестивала изводе се реконструкције историјских догађаја везаних за битна дешавања из историје овог римског града. Реч је о гладијаторским борбама, пијаци робова, демонстрацијама различитих заната,“ каже директор музеја и додаје: „Надамо се да ћемо ускоро формирати нашу групу младих људи који ће учествовати у активностима које се приређују на арени римског амфитеатра.“

Недра Марцијанополиса су богата, али и недовољно истражена, а свако ново откриће обогаћује наше информације о овом древном граду. 2019. је историчар Христо Кузов на поменутом локалитету пронашао благо које сачињава 12 златних и преко 40 бронзаних кованица, а његове колеге с нестрпљењем очекују нову археолошку сезону.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова