Бугарски национални радио © 2020 Сва права задржана

Три архитектонска драгуља Великог Трнова

Град Велико Трново заузима посебно место у срцу сваког Бугарина. И дан-данас он чува и одржава живим сећање на славну прошлост некадашње престонице Другог бугарског царства. Чак и после османског освајања 1393. године, Трново не престаје да буде центар духовности, културе и отпора завојевачу. За време Препорода, па и после Ослобођења 1878. године, Трново је дом многих Бугара који су постали део интелектуалне и управљачке елите младе бугарске државе. Међу њима се истичу имена револуционара, а касније и председника владе Стефана Стамболова, друштвеног радника и драматурга Добрија Војникова, писца Љубена Каравелова и много других.

У овом прилогу смо одлучили да представимо три зграде са занимљивом прошлошћу – кућу војног министра и регента генерала Николе Михова, „Кућу митрополије“, власништво Бугарске православне цркве, и зграду бившег Ревизорског суда у Великом Трнову.

У прошлости је зграда Окружног ревизорског суда била једна од значајнијих у граду. Њена градња почeла је водоосвећењем, а очекивања јавности су била велика јер је 1906. године пожар уништио зграду Општине. Грађевина и данас импресионира изгледом своје фасаде и украсним елементима. Позната је и као прво јавно здање са парним грејањем. Зграда је својим широким ходницима, 32 собе и салом за седнице увек имала репрезентативну функцију на коју данас подсећа само њен леп изглед. Аутором архитектонског плана сматра се архитекта Георги Козаров – испричала је за радио Бугарску хроничарка Маријана Мелнишка.

„Саграђена је 1910-1911 г. и има невероватну фасаду с колонадом стубова, леп фронтон и лепо украшене прозоре. На жалост, тренутно су они оштећени а огледала постављена поред степеница су разбијена. Унутрашњи украс такође је неповратно остао у прошлости. Зграду је општина продала новом власнику који нема икаквог односа према њој.“

Зграду Ревизорског суда и Митрополију спаја карактеристичан архитектонски елемент – тзв. лантерна.

„На крову се види једна осмострана кутија с прозорима са свих страна, која се користи за осветљавање просторије. Друга намена може да буде вентилација јер су у неким кућама уместо прозора постављене лимене плочице које окреће ветар. Тако стварају неку врсту природне циркулације ваздуха која је много здравија од оне клима уређаја.“

У историјском архиву града нема довољно информација о томе ко је био власник зграде у периоду пре него што је прешла у власништво Митрополије. Кључни разлог да ова лепа грађевина падне у заборав јесте:

„У већим, а и малим градовима Бугарске, архитектонски споменици нису добро истражени, па ако о њима нема сачуваних података у архивској грађи града, нестаје и велики део историјског памћења“ – навела је Маријана Мелнишка и изразила сажаљење што је скоро немогуће да се зграда реконструише.

Након 1944. много од лепих кућа у Великом Трнову је национализовано или су у њима смештени људи из провинције, док су власницима остављали по једну собу. Кућа истакнутог бугарског војног старешине и регента (после изненадне смрти цара Бориса ІІІ у 1943) генерала Николе Михова имала је срећу да се нађе у рукама савесних власника. Остављена је сликарима који су је претворили у свој клуб и одржавају је колико им њихове могућности дозвољавају.

Зграда је саграђена у карактеристичном за 20. век стилу бугарског националног романтизма. Он се одликује спајањем архитектонских елемената бугарске средњовековне архитектуре са сецесијским флоралним мотивима који се одмах примећују на китњастом балкону у централном делу грађевине. Подигнута почетком прошлог века, офарбана у окер жуту боју, ова зграда још увек краси једну трновску улицу у подно историјског брда Царевеца, мада су на њој већ видљиви трагови зуба времена.


Превела: Ива Гринко

Фотографиja: Александар Геров и архива

Више из ове категориjе

Заборављени херој Ефрем Чучков – када је Македонија животна ствар и судбина

Ефрем Чучков је један од немалог броја помало заборављених хероја у бугарској историји. О њему прича његов праунук Јавор Чучков, који се јавио Радио Бугарској поводом 150. годишњице рођења свог прадеде, који је свој живот дао за слободу Македоније...

објављено 30.11.20. 13.10

Од Андријевдана дан је дужи за по једно просено зрно

Бугарска православна црква данас слави Светог Андреја Првозваног. У храмовима се служе празничне литургије. Свети Андреј Првозвани је био ученик Светог Јована Претече, али од тренутка када је угледао Исуса Христа, пошао је за њим као први..

објављено 30.11.20. 08.10
Виктор Топалов

Виктор Топалов разоткрива тајне Софије

Један пројекат заувек мења начин на који људи доживљавају Софију, пружајући им могућност не само да виде улице и зграде, него и историју, писце, сликаре, глумце, архитекте чији се дух и данас осећа у срцу града. „ Пројекат „Боемска..

објављено 26.11.20. 12.14