У условима ширења коронавируса, објављеним 24. марта 2020. године у Службеном гласнику Р Бугарске Законом о мерама и акцијама за време ванредног стања уређују се механизми којим ће се заштитити здравље грађана и ограничити могуће штетне последице на привреду. Према аналитичарима, потребно је да се одмах приступи примени антикризних мера бугарских власти, јер ће их и кашњење од само неколико дана учинити бесмисленим.
Међутим, државни механизми заштите ће бити од користи једино запосленима у „белој“ економији, док ће они који раде у сивој економији бити изложени највећем удару у новонасталој ситуацији, упозорава економиста Петар Ганев у интервјуу за БНР.
„Велики проблем је то што има пуно људи који рачунају на динамику привреде и немају финансијске „залихе.“ Али у ситуацији с пандемијом коронавируса када треба да останеш код куће – није толико лако наћи нови посао, ако те послодавац отпусти. Одсуство те динамике негативно утиче на велики део запослених чији доходак је одједном пао на нулу, а трошкова и даље има. Дакле, неке групе су знатно више погођене него друге, а реч је углавном о запосленима у сивој економији,“ рекао је стручњак. „Стога је битно да постоје механизми који ће ублажити тренутно стање, а такви су, рецимо, кућна социјална патронажа, покривање 60% плате, али томе треба додати мере за смањење штета код незапослених или запослених у сивој економији, која такође може престати да постоји у данашњем облику,“ саветује Петар Ганев.
Криза ће тестирати и извести у први план ефикасне социјалне службе у земљи, каже аналитичар и наводи као пример социјалну патронажу, услугу која често остаје у сенци, а сада има главну улогу – издвојено је више средстава како би општине могле да организују доставу топлог оброка и пружиле комплексну услугу што је могуће више старих особа.
У вези са ванредним мерама потребно је да предочимо исправу како бисмо оправдали своје кретање у парковима или путовање до другог места, да се придржавамо термина за одлазак у набавку намирница, да поштујемо полицијски час који је у неким местима већ уведен те да нас не забрињавају провере које врши полиција.
Да ли ширење коронавируса удара и на демократију и правни поредак у земљи и како ће изгледати враћање доскорашњем ритму живота?
„Видни су покушаји да се прогурају тезе да „ето, и сами видите колико смо ефективни у условима ванредног стања.“ Сличне нијансе сам приметио чак и када се говори о економском аспекту тренутне ситуације – питају се, зар није боље задржати овај модел планирања. По мени, док траје борба против пандемије потребне су нам боља организација и нека доза централног планирања како бисмо ограничили заразу. Али ће после тога најбитнији бити слобода, брзо преструктурисање економије, људи,“ подвукао је Петар Ганев.
Уредила: Елена Каркаланова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Према најновијем извештају „Глобалне економске перспективе“ који је данас у Вашингтону представио Међународни монетарни фонд (ММФ), б угарска економија ће у текућој години порасти за 2,3%. Ова процена је коригована у односу на април, када је ММФ..
Државни буџетски дефицит Бугарске је 2023. године био 2% БДП-а или 1,9 млрд евра. Ово су показали коначни подаци Националног завода за статистику. То је озбиљно смањење буџетског дефицита у односу на претходне три године, при чему је 2020. године он..
Министри туризма Бугарске и Црне Горе Евтим Милошев и Симонида Кордић потписали су у Подгорици Заједнички акциони план за период 2025-2027. године. Две земље ће сарађивати и размењивати искуства у области зимског, културног, винског, верског и СПА..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..
Вредност минималне потрошачке корпе у Бугарској, која обухвата 27 основних производа, остала је непромењена у односу на прошлу годину и износи 98 лева..