У доба COVID-19 многи музеји и галерије нуде виртуелне туре, презентују своје богате збирке слика и артефаката љубитељима уметности који немају могућност да путују и затворени су између четири зида.

Стварање виртуелних тура, различитих апликација и производа је главни задатак стручњака који изграђују интернетско присуство компанија и културних институција. Бугари руководе многим од тих тимова стручњака запослених у канцеларијама разних фирми у Бугарској. Управо таква је компанија Јавора Бонева коју је основао пре 9 година.

„Тада сам се вратио с Новог Зеланда где сам радио у различитим архитектонским студијима – прича он. – Сасвим случајно сам наишао на нову технологију коју је разрадила компанија из Данске – у пирамиде од стакла ставља се стварни објекат, а око њега се окреће холограм. Ова фирма је расписала конкурс за израду анимације свог производа јер до тада ниједна друга компанија ништа слично није правила. Освојио сам друго место, отишао у Копенхаген и са Данцима смо одлучили да радимо заједно. “

Јавор и његов тим остварили су више од сто пројеката, од којих је први био за светског произвођача пива. Године 2011. они су помоћу холограмске анимације створили осећај као да се флаша окреће и „оживели“ етикету. Тако су открили нишу на тржишту која је још увек била слободна и постепено постали компанија која је остварила највише пројеката с овом врстом анимацијом.

Посебно место у портфолију Јавора Бонева заузимају виртуелни обиласци. Најпопуларније међу њима су туре у Бечу и Шампањи, у Француској. За стварање VR обиласка аустријске престонице тиму је требало читавих десет месеци.

„Бечки пројекат није доступан на интернету – наставља причу Јавор Бонев. – Идеја је да се користи у аутобусима који путују до различитих делова града – након одређеног сигнала стављаш наочаре и утонеш у прошлост. На пример, можеш да застанеш испред дворца „Хофбург“ или испред катедрале Св. Стефана, или пак да се нађеш на истом месту али 300 година уназад. Овако постајеш сведок кључних тренутака из историје земље и града. То смо снимали на зеленом екрану, у Бугарској, са екипом од 80 људи. Донели су нам костиме из аустријских музеја, а за битке смо користили војнике и коње. Дакле, имали смо на располагању све што је једној продукцији неопходно. На крају смо снимке комбиновали са компјутерским анимираним декорима.“

Следећи изазов води Јавора и његов тим 17 векова уназад у древни, али вечити град Пловдив. Њихов циљ је да прикажу како је некада изгледала Епископска базилика помоћу виртуелне стварности и анимације. Како би доживљај био реалистичан, разговарали су са историчарима, археолозима и рестаураторима да би сазнали историју древног храма од којег су данас сачувани само фрагменти. Захваљујући томе виртуелна реконструкција успева да прикаже чак и најмање детаље ентеријера базилике.

Нажалост, опрема која је неопходна за тај виртуелни обилазак још увек није допремљена у Пловдив, а ванредно стање због корона вируса додатно ће одгодити њену монтажу.

Тренутно екипа ради на још једној реконструкцији – несталог бугарског дворца. Такође планирају да покрену виртуелне лекције које да помогну ученицима да науче физичке законе, хемијске елементе и њихову примену. А зашто не и историјске чињенице са страница бугарске и светске историје.

Превела: Ива Гринко