Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Ћустендил – различита лица „вечитог града“

4
Фотографија: kustendil.bg

Историја Ћустендила почиње још у доба неолита. Део своје славе током векова дугује минералним изворима. Чак и античко име града, према неким истраживачима, значи „град извора“ или „врела“. Око њих је основано трачко насеље, које је у римско доба постало важан центар трговине и бањско одмаралиште које је у целом грчко-римском свету познато по свом Асклепиону.

Мењале су се епохе, управници и друштвене навике, људи су додавали духовне и материјалне вредности. Средином XIX века почињу историјска истраживања. Прва музејска збирка уређена је 1897. у Педагошкој школи, нешто касније су артефакти и документи из прошлости изложени у културном дому „Братсво“. Валентин Дебочички, директор Регионалног историјског музеја у Ћустендилу прича о различитим слојевима прошлости „вечитог града“:

Наследник античке Пауталије и средњевековног Велбужда, Ћустендил има континуирану историју насељавања која обухвата осам миленијума. Зато га, не без разлога, зовемо „вечитим градом“ - како зову и древни Рим. Као резултат овог развоја без „хијатуса“ остало је мноштво културних блага и споменика из различитих епоха. Део њих се може видети у археолошкој сали „Асклепије“.

 Поставка је диван прелудијум у причу о историји нашег града. Ево зашто гостима препоручујем да крену оданде. Назив сале није случајан. Имамо индиректне историјске податке да је II - III века у подножју светог брда Хисарлук изграђен тзв. Асклепион. Ако тражимо савремени аналог, ово је антички спа комплекс са стадионом, бањама и храмом посвећеним Асклепију – богу лекарства. А још уназад у времену, када су овде живели Трачани, у овој зони је било велико светилиште овог бога. У археолошкој сали можете видети и заветне плоче посвећене Асклепију и другим божанствима здравља.“

Као у свим градовима са античком историјом, многи археолошки објекти у Ћустендилу су на отвореном. То су Римске терме, део којих се може видети у центру града.

„Ово је велико римско купатило са површином преко 3.000 кв.м и изузетно занимљивим хипокаустом – системом грејања просторија. Такође препоручујем највреднији споменик из раног средњег века који је сачуван у свом аутентичном облику - цркву Св. Георгија Победоосца.

Почетком XV века Велбуждко деспотство пада под османску владавину, а последњи хришћански владар је Константин. Наиме, због тога су наш град звали Ћустендил (буг. Кјустендил; у преводу са турског „земља Константина“). Из овог доба је џамија Фетиха Мехмеда – изузетно вредан споменик османске архитектуре. Такође и џамија Ахмед бега“.

Нашим гостима бих препоручио да посете Музеј национално-ослободилачких борба Бугара у Ћустендилу и околини, смештен у кући легендарног Иља војводе. Такође вреди утонути у атмосферу градског живота из доба препорода у Емфијеџијевој кући.

И свакако се попети на Хисарлук. Тамо ћете видети (потпуно реконструисану) лепу античку тврђаву која носи име светог брда.


Превела: Ива Гринко

Снимки: Facebook/Регионален исторически музей Кюстендил, kustendil.bg


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

БПЦ данас одаје почаст светима Јоакиму и Ани

После празника Рођења Пресвете Богородице, БПЦ одаје почаст њеним родитељима – светима Јоакиму и Ани. За село Смоличано код Ћустендила, у близини границе са Републиком Северном Македонијом, овај дан је и слава цркве Светог Јоакима и Ане. После свете..

објављено 9.9.24. 10.35

Тачно пре 80 година Бугарска променила свој друштвени поредак

Данас, 9. септембра, навршава се 80 година од прекретничког догађаја који је обележио крај Бугарског Царства. У јеку Другог светског рата, када Совјетска армија креће у офанзиву након битке код Стаљинграда и стиже до Румуније у августу 1944. године,..

објављено 9.9.24. 09.39
Александра Карамихалева

Манастир Рождества Пресвете Богородице – Палигоден чува завештано од Св. Апостола Павла

Поред великог господског празника Успења Пресвете Богородице, Рождество Божје Мајке такође ужива велико поштовање међу Бугарима. Бугарска православна црква Малу Госпојину слави 8. септембра, док је остале православне цркве обележавају 21. септембра по..

објављено 8.9.24. 05.20