Бугарски национални радио © 2020 Сва права задржана

Народна веровања и обичаји на Спасовдан

Спасовданска киша је драгоцена – свака кап кошта златник. Према народном веровању, ако на Спасовдан пада киша, година ће бити плодна а летина богата.
Фотографија: pixabay

Спасовдан је народни назив за Вазнесење Господње које православна црква обележава 40 дана након Ускрса. У бугарској фолклорној традицији повезан је пре свега са веровањем да у четвртак пре Ускрса душе умрлих силазе на земљу, а на Спасовдан се враћају.

Сабор на Спасовдан код манастира Светог Спаса крај Радомира, 1936.

На тај дан су се обављали различити ритуали за здравље, плодност, заштиту усева од суше и туче, као и обичаји везани за брак.

На тај дан долазе и русалке – митска бића која могу нашкодити човеку, али и истовремено да га излече од неизлечиве болести. Оне се припремају за „русалну недељу“ када ће обилазити усеве и шкропити их влагом. Ово раде и на Спасовдан – лепо одевене и окићене росеном, омиљеном биљком коју беру у магичној ноћи уочи празника. Према веровању, русалке беру само врх лековите биљке.

И до дан-данас се у неким крајевима земље пре изласка сунца људи ваљају по орошеној трави за здравље. Током русалне недеље појављују се и русалије – групе мушкараца, састављене увек од непарног броја.

Њихов вођа се зове „ватафин“ или „јузбашија“. Своје капе ките биљем, носе штапове од леске, јавора или јасена – лековито дрвеће магичне моћи. Русалије у групама обилазе током читаве недеље и лече оне које је захватила русалска болест (проузрокована од штетних радњи русалки или самовила), играјући обредне игре око болесника. Поређане у кругу, русалије играју уз музичку пратњу и постепено убрзавају темпо који их доводи у екстатично стање. Када се достигне врхунац егзалтације, ватафин разбија грне са лековитом течношћу, а болесник устане, па побегне. Његово место заузима неко од русалија и тако је болест протерана. По завршетку ритуала оздрављења момци иду у цркву да би се очистили, па се затим враћају свом нормалном животу.

На Спасовдан имендан славе сви који носе имена Спас, Спаска, Спасимира, Сотир итд.

Још о обичајима за Спасовдан и песмама које им је народ посветио погледајте ОВДЕ.


Фотографије: Државни архив – Перник, БНР - архив

Више из ове категориjе

„Прославио се Најден Граматик“ – народне песме о књизи, учитељима и учењу

Уочи 24. маја, који још зову и најбугарскијим празником, присећамо се традиционалних бугарских песама посвећених књигама и учитељима. Оне су прави доказ за велику љубав коју Бугари гаје према знању и духовности, за поштовање према образованим..

ажурирано 23.5.20. 09.07

Петар Крумов: „Кад погледаш Добруџанску равницу, сазнаћеш да вреди радити за њену недосежну бесконачност“

Живот посвећен дубруџанској традиционалној музици – ове речи најтачније описују стваралачки допринос познатог бугарског композитора и диригента Петра Крумова. Доказ за његову посвећеност музичкој баштини Добруџе је на стотине обрада и песама за..

објављено 29.3.20. 09.00

Угро-фински и бугарски фолклор у Nani – првом ауторском албуму Еми Кујанпе

Ако заиста „сви долазимо из свог детињства“, онда Еми Кујанпе са сигурношћу је понела део музичке културе Карелије. Што се тиче интересовања младе Финкиње за бугарски фолклор, чудни су путеви – први пут га је чула на снимцима на које је случајно..

објављено 17.3.20. 15.17