Спасовдан је народни назив за Вазнесење Господње које православна црква обележава 40 дана након Ускрса. У бугарској фолклорној традицији повезан је пре свега са веровањем да у четвртак пре Ускрса душе умрлих силазе на земљу, а на Спасовдан се враћају.
На тај дан су се обављали различити ритуали за здравље, плодност, заштиту усева од суше и туче, као и обичаји везани за брак.
На тај дан долазе и русалке – митска бића која могу нашкодити човеку, али и истовремено да га излече од неизлечиве болести. Оне се припремају за „русалну недељу“ када ће обилазити усеве и шкропити их влагом. Ово раде и на Спасовдан – лепо одевене и окићене росеном, омиљеном биљком коју беру у магичној ноћи уочи празника. Према веровању, русалке беру само врх лековите биљке.
И до дан-данас се у неким крајевима земље пре изласка сунца људи ваљају по орошеној трави за здравље. Током русалне недеље појављују се и русалије – групе мушкараца, састављене увек од непарног броја.
Њихов вођа се зове „ватафин“ или „јузбашија“. Своје капе ките биљем, носе штапове од леске, јавора или јасена – лековито дрвеће магичне моћи. Русалије у групама обилазе током читаве недеље и лече оне које је захватила русалска болест (проузрокована од штетних радњи русалки или самовила), играјући обредне игре око болесника. Поређане у кругу, русалије играју уз музичку пратњу и постепено убрзавају темпо који их доводи у екстатично стање. Када се достигне врхунац егзалтације, ватафин разбија грне са лековитом течношћу, а болесник устане, па побегне. Његово место заузима неко од русалија и тако је болест протерана. По завршетку ритуала оздрављења момци иду у цркву да би се очистили, па се затим враћају свом нормалном животу.
На Спасовдан имендан славе сви који носе имена Спас, Спаска, Спасимира, Сотир итд.
Још о обичајима за Спасовдан и песмама које им је народ посветио погледајте ОВДЕ.
На Дан независности Бугарске присетићемо се популарне народне песме „Изашао хајдук Дељу“, која се изводи скоро на сваком бугарском празнику везаном за некиисторијски догађај. Ова чувена песма из родопског крајау извођењу Ваље Балканске је 1977. године..
Фестивал шљиве је један од најатрактивнијих јесењих празника који се сваке године одржава крајем месеца септембра у Тројану. Празник је везан за главни извор преживљавања у овом крају – гајење шљива, производњу надалеко чувене тројанске шљивовице и..
Међународни фолклорни фестивал „Море од ритмова“ у Балчику ће у периоду од 21. до 24. септембра окупити више од 1.000 чувара бугарског духа и обичаја. Међу гостима фестивала су и плесачи и певачи из Румуније, а биће и онлајн учесника из Норвешке и..