Бугарски национални радио © 2020 Сва права задржана

Државна агенција за архиве представља 47 дигиталних изложби

Доц. Михаил Груев: По традицији, архиви нису место које посећују политичари

Снимки: @BulgarianArchives

Ове године Државна агенција за архиве неће отворити своје изложбене сале да би на пригодан начин обележила Међународни дан архива. Међутим, услед ванредне епидемиолошке ситуације због коронавируса пружа нам се шанса за виртуелну шетњу по прошлости. Имамо прилику да преко очуваног наслеђа упознамо необичне људе и да доживимо догађаје које су обележили не само пут наше земље већ и наш пут као грађана и личности.

На сајту агенције се већ може погледати 47 дигиталних изложби, створених у периоду од 2007. до 2020. године, које приказују важне историјске догађаје и личности, као и годишњице успостављања дипломатских односа са другим земљама. Изложбе причају о најуспешнијем градоначелнику Софије Ивану Иванову, о усвајању Трновског устава и изградњи нове бугарске престонице Софије, о изградњи грађанског друштва код нас, о судбини бугарских Јевреја, о кнезу Александру Батенбергу, о научнику Видену Табакову, о писцу Јордану Јовкову, о првој бугарској путешественици Љуби Кутинчевој итд.

Стварање архива о историји наше земље почиње после ослобођења Бугарске од османске владавине, али нас поједина сведочанства враћају вековима назад - на пример најстарија хроника из 14. века. Архиви чувају податке о не само једној епидемији, која је код нас узела више жртава.

“Кад се боље упознамо са документима, видећемо да нема ничег новог испод сунца – каже председник Агенције доц. Михаил Груев. – И болести, и велики епидемијски таласи, и несреће повезане са њим пратили су живот наших предака. Располажемо подацима да је карантин још пре век и по био рутинско средство за њихово сузбијање. Посебно страшна је била куга и о њој као да највише знамо из разлога што је у основи сижеа многих књижевних дела и претворила се у уметнички архетип. Располажемо подацима и о колери, која је однела животе десетине хиљада људи, посебно за време ратова, даље - о тифусу, маларији и шпанској грозници…”

Агенција наставља да обогаћује своје архиве захваљујући и рођацима истакнутих личности који дарују наслеђене фотографије и документе. Најзанимљивији фондови који су у последње време попуњени су они везани за земљорадничког лидера Г. М. Димитрова, за књижевнике Евгенију Марс, Валерија Петрова, Леду Милеву.

“Примили смо први рукопис можда најпознатије бугарске дечје песме Леде Милеве – “Бели зека”, њену кореспонденцију са другим писцима, њене преводе које је радила још као ученица америчког колеџа. Веома драгоцен је и фонд везан за Валерија Петрова, који иако није велик, пружа могућност сазнати више о једном од највећих бугарских мајстора пера.”

Највеће интересовање су читаоци испољавали за сајтове посвећене ратовима и пре свега Првом светском рату, због пуног пописа скоро 100 хиљада имена жртава. Други документарни фонд, за који је интересовање такође велико, везан је за тзв. Народни суд. Агенција је већ дигитализовала већи број докумената повезаних са њим. По процени доц. Михаила Груева, последње године Државни архив је посетило скоро 5 хиљада истраживача.

“По традицији, архиви нису место које посећују политичари” – овим речима доц. Груев објашњава зашто ниједан политичар до сада није дошао у Државни архив.

Међутим, где би данас била Бугарска да је наша политичка класа учила из прошлости?

“Могле би се избећи многе грешке, из историје сазнајемо како су наши преци реаговали на изазове, али како се каже – време је пред нама.”


Превела: Албена Џерманова


Више из ове категориjе

117 година од Илинданског устанка

2. августа 1903. године избија Илиндански устанак, сматран врхунцем национално-ослободилачког покрета Бугара у Македонији и Једрену. Он је резултат непомирљивости бугарског народа према одлукама Берлинског конгреса из 1878. г, када Велике силе..

објављено 2.8.20. 05.45

Министарство културе додељује новац за истраживање и конзервацију тврђаве у општини Тврдица

Остаци тврђаве Вердица, у атару града Тврдице (у централном делу јужне Бугарске), биће истражени и конзервисани, јавља БТА. С тим у вези Министарство културе додељује Историјском музеју у граду 18.000 лева /скоро 9.000 евра/. Пројекат..

објављено 2.8.20. 05.35

Курбан бајрам – време за милосрђе и опроштење

Муслимани у Бугарској славе Курбан Бајрам – један од највећих муслиманских празника, који се повезује са снагом вере. На овај дан се приноси жртва – курбан, као израз захвалности Свемогућем Алаху за његове благодати. Симболизује смерност,..

објављено 31.7.20. 07.00