Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Строга правила за коришћење СПА објеката у одмаралиштима

Сијка Кацарова: СПА хотели су безбедно место за боравак и потпуни одмор

Фотографија: Ани Петрова

Од давнина је наша земља позната по својим лековитим изворима, чије благотворно дејство су ценили многи римски цареви. А данас је Бугарска међу водећим земљама у Европи по богатству природне минералне и изворске воде изузетног квалитета за пиће и за лечење мноштво обољења.

Преко 500 минералних извора чија се температура креће између 37 и 100 степени, чист ваздух, очаравајућа природа, блага клима, укусна храна, повољне цене – све ово привлачи стране туристе да изаберу Бугарску за одмор. Нажалост, планирање дугоочекиваног одмора је овог лета испало тешко због пандемије корона вируса, која је туристички сектор ставила пред тест са нејасним последицама.

Ипак, макар и споро, сектор је почео радити са задатком да мотивише домаће туристе да одмор проведу у својој земљи. Али, како ће утицати мањак страних туриста на бањски туризам и како ће се надокнадити губици? Сијка Кацарова, председница Бугарског савеза за бањски и спа туризам се нада да се страна тржишта „полако покрену“.

Спа туризам у унутрашњости земље је потпуно зависан не само од бугарског, већ и од израелског тржишта – каже она. – Током лета одмаралишта Девин, Хисарја и Ћустендил углавном примају туристе из Израела, али се ово тржиште још увек није вратило у редовну корелацију с другим тржиштима и први туристи ће стићи најраније 1. августа. Битно је да нагласимо такође да ове године старији људи неће путовати. Према информацијама туристичких оператера, 2020. не нуди одмор особама старијим од 70 година.“

Уколико израелски туристи дођу код нас, то ће бити пре свега млади или породице са малом децом, који нису у ризичној групи. Али они не могу компензирати губитак сектора.

„Хотелијери су свесни да ће ове године радити са минималним капацитетом – каже још Сијка Кацарова. – Услови су да хотелска соба буде ослобођена и дезинфикована, као и да се 24 часа тамо не смештају нови гости. Сви схватају да ће радити с губитком.“

Без помоћи државе и програма усмерених на туризам, многи неће опстати, каже Сијка Кацарова. Зато су и мере подршке Министарства рада и социјалне политике посебно важне, јер ће захваљујући њима много радних места у подручјима где је туризам основни начин живота опстати. Према председници Савеза за бањски и спа туризам, спа хотели у Бугарској су безбедно место за боравак  и потпуни одмор, где се бањске процедуре и коришћење спа услуга врше по строгим правилима.

„Особље обавезно ради са маском, спа центри се дезинфикују по протоколу, базени такође – додала је она. – Парна купатила нису отворена, слане собе и турски хамам су дозвољени само за индивидуално коришћење, одређен број људи улази у исто време у термални базен. Удаљеност између лежаљки је 1,5 м и клијентима се за одређене процедуре препоручује да носе маске. Рестрикција је довољно, али у интересу клијената.“

Прошле године је Бугарска уврштена на листу компанија за здравствено осигурање на немачком тржишту здравственог осигурања. Циљ је повећање броја немачких туриста заинтересованих за бањски и спа туризам. Ове године се очекује да је њихов број око 5.000, али је Сијка Кацарова скептична да ће то бити постигнуто, иако Немци долазе код нас углавном у јесен.


Превела: Ива Гринко

Фотографиje: БГНЕС


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Приказ митског трачког певача и музичара Орфеја на старогрчкој вази.

Мамац за туристе: И древни народи измишљали митове у име културног туризма

У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..

објављено 23.10.24. 10.40

Адреналин, чаробни пејзажи и сусрет с историјом – пењање по литицама у долини реке Русенски Лом

Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..

објављено 20.10.24. 11.55

Бели бор стар више од 500 година чувају житељи родопског села Пчеларово

У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..

објављено 20.10.24. 10.10