Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

117 година од Илинданског устанка

Фотографија: архива

2. августа 1903. године избија Илиндански устанак, сматран врхунцем национално-ослободилачког покрета Бугара у Македонији и Једрену. Он је резултат непомирљивости бугарског народа према одлукама Берлинског конгреса из 1878. г, када Велике силе одређују да две области остану ван предела ослобођене Бугарске након пет векова османске владавине.

У земљама осталим под владавином султана изграђена је густа мрежа револуционарних комитета, а неколико година касније стављен је почетак и четничког покрета који је допринео припреми побуне.

У јануару 1903. г. на Солунском конгресу Унутрашње македонско-једренске револуционарне организације (ВМОРО) донета је одлука о подизању устанка, који избија у Битољском револуционарном округу у Македонији на црквени празник Светог Илије – 2. августа по старом календару, одакле долази и његово име. На Преображење Господње – 19. августа по старом календару, устанак избија и у Једрену. Устаници су успели да ослободе много насеља на подручју планине Странџа, као и приморске градове Царево и Ахтопол.

Устанак је угушен. Жестока је била одмазда турске војске и башибозука (нерегуларних јединица). Спаљено је  201 село, порушено је више од 12.400 кућа, убијено је око 4.700 хришћана, без домова је остало преко 70.800 људи, а око 30.000 приморано је да емигрира и потражи спас у Бугарској.



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

На Архангелове задушнице сећамо се наших покојника и делимо милостињу

У календару Бугарске православне цркве постоје три посебна дана када се верници моле Богу и деле милостињу у знак сећања на своје преминуле рођаке и пријатеље. То су три задушнице које увек падају у суботу – пред Месне покладе, Педесетницу и..

објављено 2.11.24. 05.30

Свети бесребреници и чудотворци Козма и Дамјан

Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..

објављено 1.11.24. 11.40

Бугарска обележава 165 година од рођења језикословца Александра Балана

Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..

објављено 27.10.24. 16.00