15. августа Бугарска православна црква слави велики хришћански празник Успења Пресвете Богородице или Велику Госпојину, како се тај празник назива у народу. Црква је одувек прослављала Пресвету Богородицу као покровитељку и заштитницу хришћана која својим молитвама умилостивљава Бога према нама грешнима. Безброј пута помагала је појединцима и народима у рату и миру и свуда у невољама. Сваке године 15. августа верници хрле у цркве и манастире који носе име Божје мајке, а неки од богомољаца уочи празника преноће у светињама.
Литија с иконом Пресвете Богородице Тројеручице средином августа привлачи више стотина поклоника на Стару планину код града Тројана. Верници пропешаче неколико стотина метара од Тројанског манастира до параклиса у месту „Могилата“ где су, према предању, монаси први пут донели са собом икону Богородице Тројеручице. На том месту се обавља водосвећење, а свако од присутних има прилику да се поклони пред иконом Пресвете Богомајке.
Чувена чудотворна икона Свете Богородице Тројеручице сматрана је заштитницом Бугара, а Успење Богородичино је слава Тројанског манастира.
Традиционално се на тај дан верници окупљају и у Бачковском и Рилском манастиру где се налазе друге две такође чувене чудотворне иконе Приснодеве Марије у Бугарској. 15. август је празник града Варне, а у бројним селима широм земље организују се сабори и поштују се разноразни обичаји. Коље се курбан и дели људима за здравље и благостање.
Велика Госпојина је највећи хришћански празник посвећен Богородици. 15. августа обележава се успомена на смрт или уснуће Пресвете Деве Марије. Тада се у свим црквама‚ манастирима и параклисима служи Света литургија у славу Божје Мајке. Од тренутка свог Успења‚ Пресвета Дева седи с десне стране свог Сина и својом мајчином молитвом штити читав хришћански род. Познавши њену моћну заштиту‚ тога дана славе не само хришћани. Многи муслимани пуне православне цркве и манастире у ноћи уочи Успења Богородичиног‚ тражећи благослов Богоматери.
Пре око 2000 година‚ тада 64-годишња Божја мајка живела је у Јерусалиму‚ у кући Светог Јована Богослова. Када се једном молила на Маслиновој гори‚ код ње је сишао Архангео Гаврило са палмовом гранчицом у руци и благовестио јој да ће Господ за три дана узети њену душу. Дева Марија је радосно примила ту вест и пожелела да још једном пре смрти види Свете апостоле. И тада се десило чудо - раштркани по свету апостоли који су проповедали Јеванђеље у туђим земљама‚ постали су сведоци њеног Успења. Божја мајка је предала своју чисту душу у руке Свог Сина - Господа Исуса Христа. У тренутку када је њена душа напустила тело‚ читава соба се испунила дивним мирисом‚ а анђели су појали: “Радуј се‚ благодетна‚ Господ је с Тобом‚ благословена си ти међу женама!” Уместо туге‚ апостоли су осетили неописиву духовну радост. Сахранили су њено тело у Гетсиманском врту‚ поред гробова њених родитеља и Светог Јосифа Обручника. Према хришћанској цркви, смрт Свете Богородице јесте корачање из једне димензије у другу, у ону вечног живота.
Успење Пресвете Богородице сматра се празником жена и мајки и нарочито оних‚ које носе њено име. Оне месе обредни хлеб који се зове Богородичина погача и деле га заједно са воћем за здравље‚ али и за душе умрлих.
Припремила: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БГНЕС-архива, архива
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано учешће Бугарске у Првом светском рату (1914–1918). Историчари овај документ описују као „још једну..
Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је један од Светих Седмочисленика – ученика Свете браће Ћирила и Методија, првоучитеља Бугара. Након..
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано..