Документарни филм „Танда“ Теодора-Косаре Попове, студенткиње Националне академије за позоришну и филмску уметност „Крстјо Сарафов“ у Софији, нашао се међу три номинације за Оскара у категорији страног документарног студентског филма.
Филм је изабран међу више од 1.100 кандидата из целог света. Остварење које је снимљено у једном дану доноси причу о четворо људи који плешу танго – Силвији, Владију, Давидеу и Ралици, испричала је за БНР Теодора-Косара Попова.
Силвија која је по занимању хирург покушава да кроз танго упозна себе, своју душевност коју је једна мушка професија, попут хирурга, гурнула у други план. Италијан Давиде је једини у филму који се професионално бави плесом. У Бугарској држи часове плеса. За слепу Ралицу плес је нека врста психотерапије и начин на који би могла да осети људе, да им се приближи. Влади који је висок 1,46 м и предаје технике даоистичке праксе смогао је храброст да заплеше танго, плес који жене играју искључиво у високим потпетицама, и почео је да припрема будуће плесаче.
Имена победника ће бити објављена 15. октобра 2020. године.
3D пројекција, која је део пројекта „Скривена слова“, 23. маја ће красити фасаду Националне библиотеке „Св. Ћирило и Методије“. Манифестација је посвећена Дану Свете браће Ћирила и Методија, бугарског писма, просвете и културе и словенске писмености,..
Сваке године уочи 24. маја - Дана свете браће Ћирила и Методија, бугарске азбуке, просвете и културе и словенске писмености, врховни поглавар Римокатоличке цркве прима у аудијенцију бугарску државну делегацију на челу са председником Народног собрања или..
Изложба „Света гора у цртежима и фотографијама“ биће отворена у среду, 22. маја, на Папском латеранском универзитету у Риму. Догађај који ће се одржати под патронатом председника Румена Радева део је програма Бугарске православне црквене општине и цркве..
Простор за уметност, културу и дијалог „Топлоцентрала“ у Софији затвара сезону (јануар – јул 2024) фестивалом „Топло фест.“ На десетине шарених..
„Ватра која се утишава често се поново распламса захваљујући неколицини преосталих жеравица.“ Овим топлим речима професор словенске филологије Красимир..