Документарни филм „Танда“ Теодора-Косаре Попове, студенткиње Националне академије за позоришну и филмску уметност „Крстјо Сарафов“ у Софији, нашао се међу три номинације за Оскара у категорији страног документарног студентског филма.
Филм је изабран међу више од 1.100 кандидата из целог света. Остварење које је снимљено у једном дану доноси причу о четворо људи који плешу танго – Силвији, Владију, Давидеу и Ралици, испричала је за БНР Теодора-Косара Попова.
Силвија која је по занимању хирург покушава да кроз танго упозна себе, своју душевност коју је једна мушка професија, попут хирурга, гурнула у други план. Италијан Давиде је једини у филму који се професионално бави плесом. У Бугарској држи часове плеса. За слепу Ралицу плес је нека врста психотерапије и начин на који би могла да осети људе, да им се приближи. Влади који је висок 1,46 м и предаје технике даоистичке праксе смогао је храброст да заплеше танго, плес који жене играју искључиво у високим потпетицама, и почео је да припрема будуће плесаче.
Имена победника ће бити објављена 15. октобра 2020. године.
Преводиоци Јан Махеј (Чешка), Елвира Борман (Немачка), Хана Сандборг (Шведска), Хана Карпинска (Пољска) и Ливија-Марија Нистор (Румунија) нови су учесници резидентског програма Куће за књижевност и превод у Софији , који ће трајати до октобра 2024. г...
Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..
„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог , или живот , или..
Простор за уметност, културу и дијалог „Топлоцентрала“ у Софији затвара сезону (јануар – јул 2024) фестивалом „Топло фест.“ На десетине шарених..
„Ватра која се утишава често се поново распламса захваљујући неколицини преосталих жеравица.“ Овим топлим речима професор словенске филологије Красимир..