14. септембра Бугарска православна црква прославља један од великих хришћанских празника – Воздвижење Часног крста - Крстовдан. Крстовдан је један од четири дана у години када се врши поклоњење Крсту Христовом. Остали дани су у трећој недељи Великог поста која се зове Крстопоклона, Велики петак и 1. август – када се обележава празник изношења Часног крста Господњег.
Постоји више предања о Крстовдану. Једно од њих казује да је Света Јелена – мајка цара Константина Великог, која је била ревносна хришћанка, отишла у Палестину да посети света места. Након дугог трагања успела је да пронађе гроб Господњег а у њему је видела три крста. Царица је била у недоумици како да распозна Крст Христов. У то време мимо тог места прошла је пратња са мртвацем и неко је рекао да мећу на мртваца редом један по један крст. Када су на њега ставили трећи крст, мртвац је оживео – по томе су препознали да је то часни и животворни Крст Христов. Јелена је са собом понела само делић тог крста и послала га свом сину Константину Великом а сам Крст положила је у храм Васкрсења Христовог који је био подигнут на Божјем гробу. Неколико година касније, 13. септембра храм је освећен и од тада је установљено да се Воздвижење Крста Господњег празнује следећег дана – 14. септембра.
У бугарској народној традицији Крстовдан је повезан са Крстовом гором – једним од највољенијих светих места код нас, у самом срцу планине Родопи, око 200 км од Софије. Ту, на Крстовом врху, где се налази манастирски комплекс, сваке године у ноћи 13. на 14. септембар, окупља се на хиљаде верника у нади да ће добити исцељење и Божју помоћ. О исцељитељској моћи тог места сведоче приче људи који су се излечили од тешких и неизлечивих болести. Предање казује да је на крстатом брду закопан делић Крста на коме је разапет Исус Христ, онај делић који је Царица Јелена послала свом сину.
Прича о светом брду у Родопима и месту око њега стигла је и до бугарског цара Бориса III (1918 – 1943). Један побожан и скроман човек му је испричао да када је дошао на свето место јавило му се да је оно чудотворно, јер се у њему чува делић крста на којем је разапет Исус Христ и да тамо треба да се постави велики метални крст. Тако је и било – 1. маја 1936. године метални крст је постављен на брдо, а након освећења бели голуб је одвео присутне људе на западну узвишицу, где је испод стене на коју је он слетео зашикљала вода. Зато је и тамо постављен метални крст и подигнут мали параклис. Године 1994. крст који је поклонио цар Борис III је нестао. Пронађен је у шуми, а 7 месеци касније постављен је у новоизграђени храм.
Према традицији, на Крстовдан се држи строги пост, а најстарија жена у кући спрема обредни хлеб, тзв. Крстовданску погачу. У народу је празник везан за крај летње и почетак јесење пољопривредне сезоне. Од тога дана почиње сетва зимских житарица, при чему се семена усева освећују. На Крстовдан почиње и берба грожђа.
Саставио: Јоан Колев
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС, архив
Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је један од Светих Седмочисленика – ученика Свете браће Ћирила и Методија, првоучитеља Бугара. Након..
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..
Бугарска православна црква 22. и 23. новембра свечано ће прославити сто година од освећења Патријаршијског ставропигијалног храма-споменика Светог Александра Невског. Вековима је овај величанствени саборни храм био „неми сведок свих превирања, надања и..
Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је..