2020. године навршава се 112 година од проглашења независности Бугарске, догађаја од посебног значаја за историју. Тим чином окончана је борба бугарског народа против Османлија.
Руско-турски рат (1877-1878) је Бугарској донео дуго очекивано ослобођење, али је Берлински конгрес Великих сила, који је одржан само неколико месеци касније, младу кнежевину поставио у вазалну зависност од султана. Велике силе су се договориле да земљу поделе на три дела. Први је био Кнежевина Бугарска, мала држава која је обухватала северну Бугарску и подручје око Софије и која је остала вазална султану. Други део је био Источна Румелија, аутономна покрајина Османског царства, која се припојила Кнежевини Бугарској 1885. г. Македонија и друге територије насељене Бугарима враћене су Османском царству.
Бугарски народ је скрхан одлуком донетом у Берлину. Уједињење свих Бугара у јединствену државну јединицу и извојевање независности су у деценијама које су уследиле постали једни од највећих изазова са којима се бугарска политичка и државна елита суочава.
6. септембра 1885. године постигнуто је уједињење Кнежевине Бугарске са Источном Румелијом, до којег је дошло упркос одлуци Великих сила. 22. септембра 1908. године, након низа успешних потеза бугарске дипломатије, Бугарска је коначно добила своју независност од Османског царства. Тако је млада бугарска држава ојачала свој међународни ауторитет и вратила своје место међу сувереним европским земљама, а на глави њеног владара кнеза Фердинанда засијала је круна.
Више о овом значајном догађају можете сазнати из прилога Јоана Колева – Обележавамо 110 година од проглашења независности Бугарске
Саставио: Јоан Колев
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..
Бугарска православна црква 22. и 23. новембра свечано ће прославити сто година од освећења Патријаршијског ставропигијалног храма-споменика Светог Александра Невског. Вековима је овај величанствени саборни храм био „неми сведок свих превирања, надања и..
Ваведење Пресвете Богородице је један од најстаријих и најпоштованијих православних празника, који је успостављен у Константинопољу негде око 8. века, у време Патријарха Тарасија Цариградског. Али се тек шест векова касније почео обележавати и у западној..
Бугарска православна црква 30. новембра слави светог апостола Андреја. Он је брат светог апостола Петра, а назван је Првозванизато што је пре свих..