Ове године народна певачица Кичка Христова има неколико повода за славље. Међу њима су 20. годишњица фолклорне формације „Галатеја“ при Народном читалишту „Васил Левски – 1927. г“ у стамбеном насељу Галата, у Варни и 40. годишњица народног хора „Неранза“ при Народном читалишту „Елин Пелин – 1977. г”, опет у Варни. Оснивач и руководилац оба састава је она, а поводом њихових годишњица постајања певачица каже да је задовољна својим радом и оствареним резултатима.
„Одржавали смо концерте под ведрим небом и славили уз песму. Сви су певали срцем и душом - и солисти, и хористи“, каже Кичка Христова. Она тренутно припрема снимање видео-спотова пет песама са свог репертоара. Аудио снимци три од тих песама урађени су уз пратњу Оркестра народне музике БНР. Певачица је узбуђена и због предстојећег концерта дечје групе „Неранза“ (при истоименој хорској формацији). У партнерству са удружењем „Знам, могу, стварам“, ђаци Кичке Христове учествују у пројекту везаном за екологију и правилан однос деце према загађењу животне средине. 12. октобра је финална манифестација у склопу тог пројекта, а дечја група „Неранза“ ће улепшати празник. „У овим тешким месецима сам пуно размишљала о правим вредностима у животу. Знам да су музика и рад са људима који воле музику, прави спас од непотребних и лажних ствари у нашем животу.“
Прошле године у интервјуу Радио Бугарскојпевачица рекла да је „почетак сваког стваралачког надахнућа породица“ и да њена омиљена максима гласи: „Музика обликује људску душу“. Подсетимо се њене приче и њених песама…
Тачно пре годину дана, Бугарска православна црква установила је нови празник у нашем црквеном календару – Прослављање светих моштију светог патријарха Јефти м ија Трновског . Према црквеним изворима, последњи бугарски патријарх пре османлијског..
Рођен је око 876. године у малом селу Скрино, у Осоговској планини, а живео је у доба владавине кнеза Бориса І и његових синова Владимира и цара Симеона Великог и његовог сина цара Петра. То је Златни век Бугарске, када је хришћанство постало званична..
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..