19. октобра Бугарска православна црква свечано обележава преношење мошти Св. Јована Рилског у Средец (данашњу Софију) и његову канонизацију за светитеља. Звали су га чудотворцем због бројних чуда и чудесних оздрављења која му се приписују. Још за живота је на бугарском тлу постао познат као Божји заступник. Повукао се у Рилски манастир, далеко од сујете света и посветио молитвама, а људи су стално тражили његову подршку и заштиту. После његове смрти 18. августа 946. године сахрањен је у близини Рилског манастира. Наког неког времена он се јавио својој браћи – монасима, и поручио им да његове мошти пренесу у Средец. 1. јула 1469. године монаси су вратили мошти у обновљени Рилски манастир где и данас верници траже заштиту свеца.
„То што знамо о њему далеко није све, каже свештеник Бојан Сараев. Живео је крајем 9. и почетком 10. века. А то су била тешка и болна времена за наш народ и државу. Пропаст и исквареност политичких кругова је била велика, постојале су секте. А разврат и трули задах пропадања нису никог заобишли. У таква тешка времена је Бог послао Јована Рилског да би нас научио истинама Светог Еванђеља“.
Шта је још о Јовану Рилском испричао свештеник у интервјуу Радио Бугарској можете сазнати ОВДЕ.
Од 1995. године дан Св. Јована Рилског – 19. октобар, обележава се и као Дан лекара у Бугарској.
Саставила: Дарина Григорова
Превела: Албена Џерманова
С благословом Његовог Високопреосвештенства сливенског митрополита Арсенија, у манастиру „Свети Георгије Победоносац“ у Поморију свечано је дочекана копија чудотворне атонске иконе Пресвете Богородице „Скоропослушница“. Према објави Бугарске..
Перперикон, импресивни камени град Трачана у близини Крџалија у Бугарској, нашао се међу десет најзначајнијих светских локалитета који се морају посетити, према угледној класификацији британског листа "Гардијан". Овај изузетни археолошки локалитет..
Бугарска православна црква данас обележава празник посвећен зачећу Свете Ане – мајке Пресвете Богородице. Јоаким и Ана дуго времена нису имали деце, упркос праведном животу који су водили. Поред личне туге, трпели су и осуду друштва, јер је у то време..