Митровдан је велики хришћански празник. На тај дан славимо Светог великомученика Димитрија Солунског који је рођен у Солуну у ІІІ веку. Отац му је био солунски градоначелник, дубоко верујући хришћанин. У оно време су власти прогањале хришћанство те је зато породица чувала у тајности своју вероисповест. Према црквеним предањима, Свети Димитрије је рођен уз чудесну помоћ. Његови родитељи дуго нису имали дете – патили су и молили се свом Богу да им да наследника. Син који им се родио био је обдарен изузетним квалитетима. Лепи младић, који је стекао добро образовање, такође је постао ревносни хришћанин. Погинуо је мученички за своју веру, а на његовом гробу у Солуну подигли су малу цркву. Данас се на њеном месту налази велелепна базилика у којој се чувају мошти Светог Димитрија.
У народу је Дан Светог Димитрија познат још као Митровдан, а месец октобар се у старини звао „Димитровски“ или „Митровски“.
У бугарском фолклору Свети Димитрије заузима посебно место. У народним бајкама он поседује необичну духовну снагу. Његов лик подсећа на прабугарске жреце, на легендарне исцелитеље и видовњаке. Он може да прориче какво ће бити време – зато народ верује да ако на Митровдан пада киша, биће облачно и кишовито и на Ђурђевдан. Према народном предању, у поноћ пред Митровдан небо се отвара, а сам светац се сматра заштитником зиме и снега.
Више о народним веровањима и „Митровском месецу“ прочитајте и чујте ОВДЕ.
Превела: Албена Џерманова
Данашњи дан означава почетак низа децембарских празника који нас воде ка Божићу, када ћемо са својим најближима поделити светле тренутаке мира, радости и љубави. „Варвара вари, Сава пече, Никола гостe дочекује”, тако бугарски народ мудро описује три..
15. новембра у Бугарској почиње Божићни пост, који траје 40 дана и други је по дужини у православном календару. Он има сврху да вернике спреми за достојно слављење рођења Господа Исуса Христа. Божићни пост је радосно очекивање празника рођења..
Један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег првобитно је установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крст је, према предању, 326. године пронашла царица Јелена, мајка цара Константина..