Митровдан је велики хришћански празник. На тај дан славимо Светог великомученика Димитрија Солунског који је рођен у Солуну у ІІІ веку. Отац му је био солунски градоначелник, дубоко верујући хришћанин. У оно време су власти прогањале хришћанство те је зато породица чувала у тајности своју вероисповест. Према црквеним предањима, Свети Димитрије је рођен уз чудесну помоћ. Његови родитељи дуго нису имали дете – патили су и молили се свом Богу да им да наследника. Син који им се родио био је обдарен изузетним квалитетима. Лепи младић, који је стекао добро образовање, такође је постао ревносни хришћанин. Погинуо је мученички за своју веру, а на његовом гробу у Солуну подигли су малу цркву. Данас се на њеном месту налази велелепна базилика у којој се чувају мошти Светог Димитрија.
У народу је Дан Светог Димитрија познат још као Митровдан, а месец октобар се у старини звао „Димитровски“ или „Митровски“.
У бугарском фолклору Свети Димитрије заузима посебно место. У народним бајкама он поседује необичну духовну снагу. Његов лик подсећа на прабугарске жреце, на легендарне исцелитеље и видовњаке. Он може да прориче какво ће бити време – зато народ верује да ако на Митровдан пада киша, биће облачно и кишовито и на Ђурђевдан. Према народном предању, у поноћ пред Митровдан небо се отвара, а сам светац се сматра заштитником зиме и снега.
Више о народним веровањима и „Митровском месецу“ прочитајте и чујте ОВДЕ.
Превела: Албена Џерманова
Уметност вођења преговора између представника група или држава – овако укратко можемо дефинисати појам дипломатије. Реч „дипломатија“ води порекло од грчке речи диплома. Поред уобичајеног значења, ова реч значи још и повеља коју након преговора..
Ивањдан се увек празнује 24. јуна, када црква слави рођење Св. Јована Крститеља. Фолклорна традиција везује се за дан летње дугодневнице, када сунце „трепери“ и „игра“ док излази и креће пут зиме. У народу се верује да свети Јован тада облачи кожух и..
„Кад дечак постане мушкарац...” Ово је назив изложбе у оквиру које Национални етнографски музеј подсећа на живот у касарни током „оних 45 година”. Изложба се може погледати у периоду од 20. јуна до 20. августа у централном фоајеу некадашњег Кнежевог..