Бугарски национални радио © 2021 Сва права задржана

Славимо Светог Андреја Првозваног

Од Андријевдана дан је дужи за по једно просено зрно

Фотографија: pravoslavie.bg

Бугарска православна црква данас слави Светог Андреја Првозваног. У храмовима се служе празничне литургије.

Свети Андреј Првозвани је био ученик Светог Јована Претече, али од тренутка када је угледао Исуса Христа, пошао је за њим као први апостол, те се стога и назва Првозвани. Због проповедања Христове вере разапет је на крсту.

У народну се празник назива још Андрејевдан, Андреј, Едреј, Мечкиндан а повезан је са представама о преласку из јесени у зиму. Верује се да је од Андријевдана дан дужи за по једно просено зрно. У Бугарској се овај дан слави и као празник семена, зато се по обичају уочи празника кувају кукуруз, јечам, пшеница, пасуљ за празничну трпезу. Свети Андреј се сматра заштитником великих животиња. Према предању, он је са њима разговарао, а оне су му биле покорне.

О бугарским традицијама на Андријевдан и неким другим веровањима можете прочитати ОВДЕ.

Уредила: Елена Каркаланова 

Превела: Албена Џерманова


Више из ове категориjе

Др Анат Ливне на отварању изложбе „Јеврејска Варшава: историја људског духа“ у музеју „Бејт Лохамеј-Ха-Геатаот,“ јануар 2018.

Потомак бугарских Јевреја представља архив Јануша Корчака

Ближи се 27. јануар – дан на који су 1945. године на слободу пуштени преживели логораши из Аушвица. Неколико деценија касније је одлуком УН овај датум проглашен Међународним даном сећања на жртве Холокауста.   У славу жртвама је 1949. године у..

објављено 25.1.21. 18.54

Бегликташ – главно светилиште трачког племена Скирмијани

Тамо где се састају Странџа планина и море, у загрљају храстове шуме, крије се једно од највећих трачких светилишта Бегликташ. Удаљено је свега 4 километра јужно од града Приморско и око 40 километара од Бургаса, а налази се на највишем делу рта..

објављено 24.1.21. 11.05

„Затрпана црква” у селу Паталеница

У селу Паталеница, у подножју планине Родопа, налази се један од наших најзначајнијих средњовековних споменика културе – црква Светог Димитрија. Претпоставља се да је пола миленијума храм остао под земљом да би био спасен од османских освајача. Због..

објављено 24.1.21. 07.25