Ефрем Чучков је један од немалог броја помало заборављених хероја у бугарској историји. О њему прича његов праунук Јавор Чучков, који се јавио Радио Бугарској поводом 150. годишњице рођења свог прадеде, који је свој живот дао за слободу Македоније. „Али хајде прво да разјаснимо појам „Македонац“, с обзиром да сам ја, као још стотине хиљада наших сународника, Македонац. Под овим појмом се увек подразумевало Бугарин из географске области Македоније, наравно, и мој прадеда је био Бугарин из Македоније“ – каже Јавор Чучков и наставља:

„Македонија је под турским ропством до 1913. године, док је Русија ослободила Бугарску 1878. године. То је око 35 додатних година „ужаса без краја“, како их оцењује саборац мог прадеде Даме Груев. Тако да се Ефрем Чучков борио против турског ропства у Македонији. Почетком 1898. године он је постао први војвода Четничког института ВМОРО, који је основао Гоце Делчев.”

За време Првог Балканског рата, 1912. године, својом четом од неколико стотина људи, Ефрем Чучков је ослободио Штип, Кочани и Штипску област и заробио више стотина турских војника. Пошто је знао да се српска војска упутила према Штипу, успоставио је импровизовану бугарску власт и решио да превари Србе. Послао је своје људе у Царевину Бугарску да донесу 300 бугарских војних шињела. У њих је Чучков „обукао” локалне Бугаре. И тако су Срби зауставили своју офанзиву, јер су са околних узвишица двогледима видели да се по граду шетају „припадници бугарске војске“. И још – да би се све чинило истинитијим, он је српској команди послао писмену обавест да су у Штип ушле редовне бугарске јединице. Да би „легализовао“ документ, на свој потпис је загрејаним бугарским новчићем „ставио и печат“ и тако је он већ изгледао као прави.

У међувремену, војвода је упутио писмену молбу бугарским управљачима да пошаљу редовну војску као појачање, да не би Срби окупирали област. Међутим, из Царевине Бугарске је стигао следећи одговор: „Нећемо вам послати ниједног војника! Под хитно пошаљите своје чете да освоје Цариград!“

После Првог светског рата Србија је окупирала Македонију. Будући да је Македонија била његова животна ствар, Чучков није прихватио ниједан од високих положаја које су му нудили и са својом четом кренуо је у борбу против српске окупације Македоније… У неједнакој борби против бројних јединица српске војске, он је задобио тешке ране. Болестан и сломљен животним недаћама, преминуо је у Софији 1. октобра 1923. године.

Данас је Ефрем Чучков мало познат у Бугарској. И мада у Софији постоји улица која носи његово име, његова биографија је скоро непозната нашим савременицима. Његов праунук сматра да је један од разлога за то чињеница да је он деловао претежно у илегалности, а и није имао времена да диктира мемоаре да би се прославио… Био је веома скроман човек!

Фотографије: лични архив Јавора Чучкова

Превела: Албена Џерманова