Бадње вече, Малка Коледа, Мали Божић … - тако Бугари називају дан уочи празника Рођења Христовог. На тај дан увече се цела породица окупља око празничне трпезе. И данас се поштује традиција да је Бадња вечера посна. Као и некада служи се непаран број јела – 5, 7, 9…
Некада је било обавезно да трпеза обилује и даровима земље. Поред сарми од киселог купуса са пиринчем, пуњених паприка пасуљем, куваног пасуља, туршије, бундеваче, ошапа на трпези су се увек налазили ораси, мед, некувано жито, воће и наравно богато украшена бадњачка погача у коју се по традицији ставља новчић – за срећу и здравље. Прeд бадњачкoм вечерoм, по обичају, најстарији мушкарац у кући oкади трпeзу и разлoми пoгачу. Верује се да ће онај ко у свом парчету нађе новчић имати свакојаког берићета у наредној години.
Неизоставни део прославе Бадње вечери био је бадњак – по њему су гатали каква ће бити нова година.
Народ је веровао да се на Бадње вече небо отвара и међу људе силазе душе умрлих.
Обичајима и верованима Бугара на Бадње вече посвећен је наш архивски прилог Бадње вече је. Славите ли Младог Бога?
Можете прочитати и чути.
Саставила: Венета Николова
Уредила и превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС, архива
Дана 16. новембра 1878. године рођен је Михајло Парашчук – украјински вајар, који је створио архитектонске елементе од украса неких од најимпозантнијих зграда у бугарској престоници. Његов пут је кренуо из села Варваринци (тада у границама..
Тачно пре годину дана, Бугарска православна црква установила је нови празник у нашем црквеном календару – Прослављање светих моштију светог патријарха Јефти м ија Трновског . Према црквеним изворима, последњи бугарски патријарх пре османлијског..
Рођен је око 876. године у малом селу Скрино, у Осоговској планини, а живео је у доба владавине кнеза Бориса І и његових синова Владимира и цара Симеона Великог и његовог сина цара Петра. То је Златни век Бугарске, када је хришћанство постало званична..