Бадње вече, Малка Коледа, Мали Божић … - тако Бугари називају дан уочи празника Рођења Христовог. На тај дан увече се цела породица окупља око празничне трпезе. И данас се поштује традиција да је Бадња вечера посна. Као и некада служи се непаран број јела – 5, 7, 9…
Некада је било обавезно да трпеза обилује и даровима земље. Поред сарми од киселог купуса са пиринчем, пуњених паприка пасуљем, куваног пасуља, туршије, бундеваче, ошапа на трпези су се увек налазили ораси, мед, некувано жито, воће и наравно богато украшена бадњачка погача у коју се по традицији ставља новчић – за срећу и здравље. Прeд бадњачкoм вечерoм, по обичају, најстарији мушкарац у кући oкади трпeзу и разлoми пoгачу. Верује се да ће онај ко у свом парчету нађе новчић имати свакојаког берићета у наредној години.
Неизоставни део прославе Бадње вечери био је бадњак – по њему су гатали каква ће бити нова година.
Народ је веровао да се на Бадње вече небо отвара и међу људе силазе душе умрлих.
Обичајима и верованима Бугара на Бадње вече посвећен је наш архивски прилог Бадње вече је. Славите ли Младог Бога?
Можете прочитати и чути.
Саставила: Венета Николова
Уредила и превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС, архива
Бугарска 3. марта обележава 147. годишњицу свог ослобођења од петовековне османске владавине. Овај дан је 1990. године проглашен за национални празник одлуком Народног собрања. Санстефански мировни уговор између Русије и Османског царства, потписан..
Данас су Беле покладе, последњи дан Сиропусне недеље. Празник је покретан, а увек се обележава пред почетак Васкршњег поста. У Сиропусној недељи, која се зове још Сирна недеља, сви који су решили да према православном календару поштују Велики..
Комеморативним скуповима у Софији и Русеу, уз учешће званичника Министарства спољних послова, државних органа, академских истраживача, грађана и јеврејских организација, Бугарска обележава 27. јануар – Међународни дан сећања на жртве Холокауста...
Ведро
Променљиво облачно