Бугарски национални радио © 2021 Сва права задржана

Футуролог доцент доктор Маријана Тодорова за Радио Бугарску

Пандемије и технолошка сингуларност – будућност је започела 2020. године

Фотографија: Pixabay

Испратили смо 2020. годину с олакшањем, али и са надом да се ипак назире светло у тунелу. Пандемија коронавируса није једноставно упозорење, него и шанса за човечанство да се припреми за још озбиљније катастрофе, упозоравају научници. Неке су већ на помолу. Као што је глобално загревање, које је по многима кривац за ширење инфекције.

Шта нас очекује у блиској будућности?

Током протекле године човечанство је остварило огроман скок у свом развоју. Али да ли је то набоље? Због локдауна милиони су пребачени у виртуелни свет, а вештачка интелигенција се претворила у основни фактор наше свакодневице. Интернет, све нове и нове апликације на нашим смартфонима, 3Д штампани људски органи, „дизајниране бебе“, паметни аутомобили… у ствари, ми већ живимо у будућности.

Социјални медији са њиховим алгоритмима су нас ухватили у замку тзв. ехо-комора у настојању да понуде тражени од нас садржај. „Иако пливамо у мору података, мрежа нам предлаже селектиране податке, који потврђују наш властити став. То нас практички лишава плурализма и доприноси ширењу лажних вести и конспиративних теорија“ – каже доцент докторр Маријана Тодорова са Бугарске академије наука, која је и једини футуролог код нас.

Тешко је предвидети будућност. Догађаји попут падања метеорита, сусрет са ванземаљцима, земљотреси и други су непредвидиви. Али могу да преокрену судбину човечанства за 180 степени. Футуролози их називају „црним лабудовима“.



Међутим, пандемија ковида није „црни лабуд“.

Зашто? Већ више година научници упозоравају на постојање сличне опасности. По њима, у блиској будућности можемо очекивати још разорнију инфекцију: „Ређање увођења и укидања локдауна све док вирус не буде савладан изазива дугорочне промене у психи. Нама су ускраћени наши најљудскији доживљаји. Изолација, насртај технологија, лажни осећај да смо свугде и да и даље пуновредно живимо, мада и без учешћа наших чула и тела – без путовања, без блиског контакта са осталима – све се то доживљава веома трауматично и ствара акутни стрес“ – наставља доктор Тодорова.
.


Вештачка интелигенција ће ускоро утицати на нашу људску природу.

Она већ замењује бројне професије, може да пише песме, да црта па чак и да ствара музику. У 2020. компанија Илона Маска је наставила са радом на стварању уређаја који могу да буду имплементирани у људски мозак, у настојању да повеже људе са софтвером помоћу наночестица. Да ли је близак тренутак када ћемо се спојити с машинама те ће нас оне контролисати?

„Пројекти на којима се ради данас имају за циљ стварање јединствене, генералне, супер вештачке интелигенције, – објашњава доцент доктор Тодорова. – Вештачке интелигенције која би била у стању да развија мишљење, тј. која се доживљава као посебна јединица и може да буде нама конкурентна суштина. То је тзв. „тачка сингуларитета“. Научници кажу да ће се то десити отприлике 2040-50. г.“

У блиској будућности основна дилема за људе ће бити чисто етичке и филозофске природе.

„Зашто покушавамо да створимо нешто попут нас, али нешто што није еволуирало, није ни биолошког порекла. Сада је време да одлучимо да ли да развијамо вештачку интелигенцију као комплекс услуга у сфери медицине, образовања, обављања неких професија, у сфери космичких наука. И да ли не би било боље да ограничимо рад на стварању заједничког интелекта сличног нашем. Јер у противном можда не бисмо били у стању да контролишемо ситуацију“ – казала је у закључку доцент доктор Маријана Тодорова.



Превод: Александра Ливен

Фотографиjе: Pixabay, Иван Русланов

Више из ове категориjе

Рекордно интересовање Бугара у свету за парламентарне изборе

Очекује се да на предстојећим парламентарним изборима гласа скоро 200.000 Бугара ван матице. Али већина њих, због законодавног ограничења, неће успети да оствари своје право гласа. Ограничење које је уведено 2016. године, у складу с којим се у..

објављено 8.3.21. 16.28

Очекује се бољи род пшенице

Центар за економска истраживања у пољопривреди прогнозира да ће 2021. године род   пшенице у Бугарској износити скоро 5,8 млн тона, јавља БТА. То је за 15% више од прошлогодишњег рода. Тада су негативан утицај имали тешки климатски услови и..

објављено 8.3.21. 15.32

Међународни пројекат окупља младе људе из Бугарске и Србије

Почетком марта почиње пријављивање младих људи од 16 до 29 година старости за учешће у креативним камповима у оквиру пројекта  „Омладинска уметничка мрежа“ који се реализује уз подршку Програма прекограничне сарадње Interreg-IPA Бугарска-Србија. Главни..

објављено 7.3.21. 12.20