Хлеб је изузетно важан елеменат бугарске традиционалне културе и сваки предмет који је на неки начин везан за прављење хлеба и његово обликовање, како би он задобио статус празничног, обредног хлеба, такође ужива велико поштовање. Један од тих предмета је просфорни печат, који освештава хлеб и претвара га у учесника Свете литургије. Он одговара веома строгим захтевима. У прошлости просфорни печати су се преносили с колена на колено, обично најстаријем сину. Може се рећи да је просфора у Бугарској скоро нестала, мада се још увек чува успомена на њу.
На просфорама се могу видети ликови различитих светаца, као и занимљиви орнаменти за хлебове који се спремају код куће. У прошлости просфорни печати су се преносили с колена на колено, обично најстаријем сину, а постоји и пракса да се парчета сломљеног старог печата деле деци у породици, јер чак и његове мале честице поседују огромну снагу. Имајући у виду најстарије печате у музејским колекцијама, види се да су мајстори који су их израђивали поседовали довољно знања о материјалу, познавали су одлично његова својства и квалитете.
Више о просфорним печатима – кључном елементу црквеног живота и делу богате културне баштине Бугара можете сазнати ОВДЕ.
Уредила:Десислава Семковска
Превела: Албена Џерманова
БПЦ 9. марта прославља Светих Четрдесет Мученика Севастијских, који су били војници римског цара Ликинија у јерменском пуку у граду Севастији. Кад су настали поновни прогони хришћана, четрдесет њих није хтело да се одрекне Христа. Они су..
Бугарска 3. марта обележава 147. годишњицу свог ослобођења од петовековне османске владавине. Овај дан је 1990. године проглашен за национални празник одлуком Народног собрања. Санстефански мировни уговор између Русије и Османског царства, потписан..
Данас су Беле покладе, последњи дан Сиропусне недеље. Празник је покретан, а увек се обележава пред почетак Васкршњег поста. У Сиропусној недељи, која се зове још Сирна недеља, сви који су решили да према православном календару поштују Велики..